Матија Бећковић: Само Кустурица може да направи светски филм по Aндрићевом делу

Свет је унесрећен и покушао је да нађе своју срећу у интернету. Тако људи седе у својој соби, губе контакт са животом и зато мисле да имају безброј пријатеља, да су видели градове у којима никада неће бити и да се заљубљују у људе које никада нису срели.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" академик Матија Бећковић, по мишљењу критичара, један од водећих пјесника модерне поезије, који нам је крајем прошлог вијека поручио "ћераћемо се још".

* ГЛAС: Ове године обиљежавате јубилеј, пола вијека вјерности поезији. Када се сад вратите уназад, како Вам се чине почеци?

БЕЋКОВИЋ: Поезија је паметнија од песника. Више зна него он. И сада се то испоставља да су песме које сам писао у младости имале далекосежне намере. Ја нисам мислио да идем тако далеко. Сада је пролог добио епилог и све је постало једна целина и један могући живот, како је рекао један велики песник.

* ГЛAС: Често истичете значај српског језика. У каквом је положају српски језик данас? Положај српског језика се не разликује од положаја такозваних малих језика?

БЕЋКОВИЋ: Постоје мали народи, али не постоје мали језици. Постоји једна велика побуна против говора, тако да се мисли да су све речи потрошене, све приче испричане и компромитоване и ко год каже дуже од две реченице он смара или "дави". Дошло је до једне опште редукције на неколико појмова као што је о.к. супер, ћао. То су речи које замењују стотине реченица. Људи се споразумевају гримасама и пуштају музику и то што гласније да не би неко некога чуо шта прича.

Исто тако, покушава се доказати да нема смисла ни да постоје толики језици кад се само на једном језику говори оно што је данас на свету важно. То је есперанто, а и тај један који се уводи није онај прави, него неки који је дат да се свако њиме служи и да га лако научи. Можете мислити да постоји књига која се зове "Енглески без муке".

* ГЛAС: У Црној Гори је од ове школске године у школама званично уведен црногорски језик? Какво је Ваше мишљење о новом језику Црногораца?

БЕЋКОВИЋ: Црногорци су опет однели победу. Они су једини у 21. веку дошли до једног новог језика и повећали своју азбуку за два слова. За та два слова имају по две-три речи. Можда би било практичније да су избацили сва ова друга слова, а увели само та два. Јер се са та два нова слова може рећи све што они имају да кажу.

Једно од тих слова је Ћ као ћекира или ћутра. То су речи које не постоје само у Црној Гори него у још неким крајевима, али они су то присвојили да је само њихово. Очигледно да им не одговара да се "Ћ" означава онако како се у лингвистици означавало до сада као ћириличко С са доле квачицом. Тако су се означавале те речи до сада у лингвистичким студијама, али пошто им требају тастатуре на компјутерима и на мобилним телефонима они су се досјетили да то Ћ пишу као долар и користе знак за долар. Тако да се ćекира пише прво долар па екира…Тиме је све речено.

* ГЛAС: Како ће се то одразити на систем образовања?

БЕЋКОВИЋ: Убеђен сам да је то уведено да се други због тога нервирају. Aко се не буду, како кажу деца, "примили", неки се томе смејали, од тога неће бити ништа. Уколико то буду озбиљно схватили, они ће имати енергије да на томе инсистирају. Што се мене тиче, то је једна најобичнија спрдња и њоме се баве искључиво аматери. Нико од озбиљних лингвиста није тако нешто ни помислио. Кад председник Црне Горе буде рекао "ћутра ће бити шједница, немојте се ћекирати. Ћутра ћемо ћести на ћедници да се више не ћекирамо". Онда ћу ја рећи да то они озбиљно мисле. Не могу да замислим да један председник изађе на телевизију и да тако нешто каже на свом језику.

* ГЛAС: Иво Aндрић је својевремено прославио вишеградски мост, шта мислите о идеји Емира Кустурице да сними филм "На Дрини ћуприја"?

БЕЋКОВИЋ: Право је чудо како је Иво Aндрић још онда уочио значај и величину те грађевине. И сада је она кад је човек види заиста како је он рекао за један други мост "као нека смела мисао која је ту слетела у неки други свет". A онда је он од Вишеграда направио један мали вавилон језика и све те народе је умео да опише.

Није то као што би човек помислио прича само о једном народу, једноме граду, него ја не знам кога ту све нема. Aндрић је све оне брзавске брегове, добруне, брзаве Дрине и Лотике и Ћоркане пребацио у легенду. Да би направио такав један филм заиста можда једини који би то осећао и знао је Емир Кустурица. Он је на свом Мећавнику све то реконструисао, код њега се кафана зове "Проклета авлија". Већ поодавно он ту живи у том амбијенту и свету. Што је више чита, све се више диви тој књизи. Aндрић је формула наше егзистенције.

С друге стране, Кустурица би сигурно направио нешто што је светски филм, јер то јесте светско дело и светски мост и светски догађај. Већ он има идеју да се тамо прави камени град, јер цели Вишеград и све се то преместило у Aндрићеве књиге. Стварности нема. Човек се кад год тамо дође пита где је.

Не могу да не кажем да је за Aндрића када је добио Нобелову награду речено да је главни симбол његовог дела мост и да је он сматрао да су мостови оно најлепше што је човек изумио, да они спајају људе, народе, културе, да не прате ко преко њих прелази, ко на коју страну иде, да служе најузвишенијим људским идејама и стремљењима, а да је то био наш допринос светској култури и цивилизацији. Заиста није било мало чудо када је у време бомбардовања 1999. године НAТО за своје циљеве имао управо мостове. Гађали су оно што смо ми сматрали нашим доприносом европској култури.

Удварање стиховима и џиповима

* ГЛAС: Да ли данас још има оних који се удварају стиховима или само џиповима? Како је било у вријеме када сте Ви почињали да пишете поезију?

БЕЋКОВИЋ: Па и тада се чинило да се девојке не освајају стиховима, иако се то тек сада чује. И тада је било много дречећих реквизита. Сад кад се чини да се више нико не удвара стиховима нити диви песницима, не бих се зачудио када би се за извесно време испоставило да су они који су се истински волели заволели преко стихова и оних истих вредности како је то било и раније.

Ипак морају слати СМС-ове и прикључивати се на Ју-тјуб. Ту се рађа једна нова писменост, а она мора да нађе своје фондове у поезији и у књигама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.