Matija Bećković: Samo Kusturica može da napravi svetski film po Andrićevom delu

Svet je unesrećen i pokušao je da nađe svoju sreću u internetu. Tako ljudi sede u svojoj sobi, gube kontakt sa životom i zato misle da imaju bezbroj prijatelja, da su videli gradove u kojima nikada neće biti i da se zaljubljuju u ljude koje nikada nisu sreli.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" akademik Matija Bećković, po mišljenju kritičara, jedan od vodećih pjesnika moderne poezije, koji nam je krajem prošlog vijeka poručio "ćeraćemo se još".

* GLAS: Ove godine obilježavate jubilej, pola vijeka vjernosti poeziji. Kada se sad vratite unazad, kako Vam se čine počeci?

BEĆKOVIĆ: Poezija je pametnija od pesnika. Više zna nego on. I sada se to ispostavlja da su pesme koje sam pisao u mladosti imale dalekosežne namere. Ja nisam mislio da idem tako daleko. Sada je prolog dobio epilog i sve je postalo jedna celina i jedan mogući život, kako je rekao jedan veliki pesnik.

* GLAS: Često ističete značaj srpskog jezika. U kakvom je položaju srpski jezik danas? Položaj srpskog jezika se ne razlikuje od položaja takozvanih malih jezika?

BEĆKOVIĆ: Postoje mali narodi, ali ne postoje mali jezici. Postoji jedna velika pobuna protiv govora, tako da se misli da su sve reči potrošene, sve priče ispričane i kompromitovane i ko god kaže duže od dve rečenice on smara ili "davi". Došlo je do jedne opšte redukcije na nekoliko pojmova kao što je o.k. super, ćao. To su reči koje zamenjuju stotine rečenica. Ljudi se sporazumevaju grimasama i puštaju muziku i to što glasnije da ne bi neko nekoga čuo šta priča.

Isto tako, pokušava se dokazati da nema smisla ni da postoje toliki jezici kad se samo na jednom jeziku govori ono što je danas na svetu važno. To je esperanto, a i taj jedan koji se uvodi nije onaj pravi, nego neki koji je dat da se svako njime služi i da ga lako nauči. Možete misliti da postoji knjiga koja se zove "Engleski bez muke".

* GLAS: U Crnoj Gori je od ove školske godine u školama zvanično uveden crnogorski jezik? Kakvo je Vaše mišljenje o novom jeziku Crnogoraca?

BEĆKOVIĆ: Crnogorci su opet odneli pobedu. Oni su jedini u 21. veku došli do jednog novog jezika i povećali svoju azbuku za dva slova. Za ta dva slova imaju po dve-tri reči. Možda bi bilo praktičnije da su izbacili sva ova druga slova, a uveli samo ta dva. Jer se sa ta dva nova slova može reći sve što oni imaju da kažu.

Jedno od tih slova je Ć kao ćekira ili ćutra. To su reči koje ne postoje samo u Crnoj Gori nego u još nekim krajevima, ali oni su to prisvojili da je samo njihovo. Očigledno da im ne odgovara da se "Ć" označava onako kako se u lingvistici označavalo do sada kao ćiriličko S sa dole kvačicom. Tako su se označavale te reči do sada u lingvističkim studijama, ali pošto im trebaju tastature na kompjuterima i na mobilnim telefonima oni su se dosjetili da to Ć pišu kao dolar i koriste znak za dolar. Tako da se ćekira piše prvo dolar pa ekira…Time je sve rečeno.

* GLAS: Kako će se to odraziti na sistem obrazovanja?

BEĆKOVIĆ: Ubeđen sam da je to uvedeno da se drugi zbog toga nerviraju. Ako se ne budu, kako kažu deca, "primili", neki se tome smejali, od toga neće biti ništa. Ukoliko to budu ozbiljno shvatili, oni će imati energije da na tome insistiraju. Što se mene tiče, to je jedna najobičnija sprdnja i njome se bave isključivo amateri. Niko od ozbiljnih lingvista nije tako nešto ni pomislio. Kad predsednik Crne Gore bude rekao "ćutra će biti šjednica, nemojte se ćekirati. Ćutra ćemo ćesti na ćednici da se više ne ćekiramo". Onda ću ja reći da to oni ozbiljno misle. Ne mogu da zamislim da jedan predsednik izađe na televiziju i da tako nešto kaže na svom jeziku.

* GLAS: Ivo Andrić je svojevremeno proslavio višegradski most, šta mislite o ideji Emira Kusturice da snimi film "Na Drini ćuprija"?

BEĆKOVIĆ: Pravo je čudo kako je Ivo Andrić još onda uočio značaj i veličinu te građevine. I sada je ona kad je čovek vidi zaista kako je on rekao za jedan drugi most "kao neka smela misao koja je tu sletela u neki drugi svet". A onda je on od Višegrada napravio jedan mali vavilon jezika i sve te narode je umeo da opiše.

Nije to kao što bi čovek pomislio priča samo o jednom narodu, jednome gradu, nego ja ne znam koga tu sve nema. Andrić je sve one brzavske bregove, dobrune, brzave Drine i Lotike i Ćorkane prebacio u legendu. Da bi napravio takav jedan film zaista možda jedini koji bi to osećao i znao je Emir Kusturica. On je na svom Mećavniku sve to rekonstruisao, kod njega se kafana zove "Prokleta avlija". Već poodavno on tu živi u tom ambijentu i svetu. Što je više čita, sve se više divi toj knjizi. Andrić je formula naše egzistencije.

S druge strane, Kusturica bi sigurno napravio nešto što je svetski film, jer to jeste svetsko delo i svetski most i svetski događaj. Već on ima ideju da se tamo pravi kameni grad, jer celi Višegrad i sve se to premestilo u Andrićeve knjige. Stvarnosti nema. Čovek se kad god tamo dođe pita gde je.

Ne mogu da ne kažem da je za Andrića kada je dobio Nobelovu nagradu rečeno da je glavni simbol njegovog dela most i da je on smatrao da su mostovi ono najlepše što je čovek izumio, da oni spajaju ljude, narode, kulture, da ne prate ko preko njih prelazi, ko na koju stranu ide, da služe najuzvišenijim ljudskim idejama i stremljenjima, a da je to bio naš doprinos svetskoj kulturi i civilizaciji. Zaista nije bilo malo čudo kada je u vreme bombardovanja 1999. godine NATO za svoje ciljeve imao upravo mostove. Gađali su ono što smo mi smatrali našim doprinosom evropskoj kulturi.

Udvaranje stihovima i džipovima

* GLAS: Da li danas još ima onih koji se udvaraju stihovima ili samo džipovima? Kako je bilo u vrijeme kada ste Vi počinjali da pišete poeziju?

BEĆKOVIĆ: Pa i tada se činilo da se devojke ne osvajaju stihovima, iako se to tek sada čuje. I tada je bilo mnogo drečećih rekvizita. Sad kad se čini da se više niko ne udvara stihovima niti divi pesnicima, ne bih se začudio kada bi se za izvesno vreme ispostavilo da su oni koji su se istinski voleli zavoleli preko stihova i onih istih vrednosti kako je to bilo i ranije.

Ipak moraju slati SMS-ove i priključivati se na Ju-tjub. Tu se rađa jedna nova pismenost, a ona mora da nađe svoje fondove u poeziji i u knjigama.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.