Матеја Митић за "Глас": Умјетност ме исцјељује, охрабрује и оплемењује

Што се тиче представе "Два витеза из Вероне" и моје улоге у њој, ја тумачим лик Луцете, која је Јулина служавка. Самим тим што је Луцета женски лик, а играм га ја, који сам мушкарац, било је јако захтевно и тешко. Када ми је Илија рекао да ћу играти Луцету, два дана нисам могао да дођем себи, јер нисам знао да ли ја то уопште могу, али врло брзо сам се освестио и схватио да је редитељ тај који је мени дао ту улогу и да он верује да ја то могу и самим тим нема потребе да доносим неке закључке пре времена и да сумњам, већ треба да радим и слушам редитеља.

Рекао је ово за "Глас" млади глумац Матеја Митић поводом његове улоге Луцете у представи "Два витеза из Вероне", о којој се у задње вријеме доста позитивно говори. Овај талентовани умјетник истиче да је сам процес био јако занимљив и не крије да је било успона и падова.

- Што се тиче самог процеса био је јако занимљив и наравно да је било успона и падова, али када имате редитеља који зна шта жели и који је у сваком тренутку спреман да вам одговори на питање које му поставите, онда знате да то не може да испадне лоше. Такође нас је наша професорица Јелена Трепетова Костић учила да је спас у партнеру и од тренутка када сам се уписао на академију она то говори, а ја сам имао савршеног партнера, моју колегиницу Марију Полић.

ГЛАС: Због чега би публика требало да погледа овај комад у адаптацији Илије Зајцева и шта је то што је у овом комаду легендарног енглеског барда блиско модерној публици?

МИТИЋ: Пре свега ово је један савремени комад, али исто тако Илија је желео да остане доследан Шекспиру. Као што сте рекли публика нас је јако лепо дочекала и стварно мислим да смо направили једну добру представу. Публику бих позвао да дође да погледа овај комад, јер говори о дилемама које сви разумемо - о пријатељству, издаји, опроштају, а пре свега о љубави.

ГЛАС: Занимљиву улогу сте остварили у представи "Једночинке" Јелене Трепетове. Ту се дало примијетити да сте неко ко има талента за комедију! Како себе видите у будућности - као комичара или драмског глумца?

МИТИЋ: Пре свега желео бих да вам захвалим на тако лепом комплименту. Не бих желео да себе ограничим, искрено волео бих да играм и једно и друго. Уживам и када играм комедију и када играм драму и сваки пут дајем све од себе. Сматрам да су и један и други жанр подједнако захтевни. За мене, као будућег глумца, значајно је да истражујем на што више различитих поља. Отворен сам ка свему што ће ми донети нова знања, искуство и обогатити мој занат.

ГЛАС: Када смо код ове представе, по чему ћете највише памтити процес током настанка комада "Једночинке"?

МИТИЋ: Јако ми је тешко да издвојим нешто по чему ћу памтити овај процес, јер мислим да ћу се до краја живота сећати сваког дана тог процеса. Мојој класи и мени је ово била прва представа коју смо урадили и свима нама је била јако значајна, како индивидуално, тако и групно. Ово је трећа година заредом да играмо у овој представи, јако нам је значајна и много се радујемо када је играмо, јер је она заједно са нама прошла кроз све фазе студирања.

ГЛАС: Како сте уопште ушли у свијет глуме? Шта је била почетна мотивација да кренете у ход неизвјесним умјетничким путевима?

МИТИЋ: Одмалена сам растао у позоришту, тамо ме је стално водио отац, јер је радио у њему. Много представа сам одгледао као дечак, али је јако занимљиво да никада нисам имао ту потребу да се нађем на сцени. Први пут када сам пожелео да се бавим глумом било је када сам отишао на кастинг у Народно позориште у Нишу за представу "Неки то воле вруће" у режији Александра Маринковића. Отишао сам на кастинг, а моја породица то није знала. Помињем породицу, јер је у том тренутку и мој рођени брат студирао глуму. Искрено, када сам прошао кастинг, сви су били у шоку па чак и ја (смијех). Кроз процес сам се заљубио у глуму и те даске које живот значе.

ГЛАС: Постоји много теорија и дефиниција ријечи "глума". Шта је она по Вашем мишљењу?

МИТИЋ: Мислим да на то питање још немам потпуно дефинисан одговор. Можда је и то оно што ме тако силно вуче, потреба за сталним тражењем неких одговора. У времену у којем живимо тежи се ка савршенству, перфекционизму и мишљењу да морамо брже. Стеже нас помисао да нам стално нешто измиче, а ми га никако не можемо стићи. Глума ме ослобађа од тога, она ми отвара свој свет у којем могу да успорим, да осетим како је све у мојим рукама, а такође и да погрешим, а да се због тога не осећам лоше. Глума ме исцељује, охрабрује и оплемењује. Због ње сам научио да се стално бавим својим унутрашњим бићем и ослушкујем себе, а да поред тога не останем глув и слеп за потребе других. То су за сада главни светионици који ме воде ка мом основном задатку, да будем добар човек.

ГЛАС: Како глумац Матеја Митић проводи вријеме када није на даскама које живот значе?

МИТИЋ: Своје слободно време волим да посветим блиским људима. Осим тога волим спорт и у последње време трудим се да што више путујем.

ГЛАС: На чему тренутно радите и гдје Вас публика може гледати у скорије вријеме?

МИТИЋ: Тренутно сам студент четврте године и трудим се да што више времена посветим управо томе. Један од задатака ове године је монодрама. Сада радим на томе и надам се да ћу кроз неколико месеци бити спреман да изађем пред публику. Осим тога имам још нека ангажовања која ће у блиској будућности бити реализована.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.