Mateja Mitić za "Glas": Umjetnost me iscjeljuje, ohrabruje i oplemenjuje

Što se tiče predstave "Dva viteza iz Verone" i moje uloge u njoj, ja tumačim lik Lucete, koja je Julina služavka. Samim tim što je Luceta ženski lik, a igram ga ja, koji sam muškarac, bilo je jako zahtevno i teško. Kada mi je Ilija rekao da ću igrati Lucetu, dva dana nisam mogao da dođem sebi, jer nisam znao da li ja to uopšte mogu, ali vrlo brzo sam se osvestio i shvatio da je reditelj taj koji je meni dao tu ulogu i da on veruje da ja to mogu i samim tim nema potrebe da donosim neke zaključke pre vremena i da sumnjam, već treba da radim i slušam reditelja.

Rekao je ovo za "Glas" mladi glumac Mateja Mitić povodom njegove uloge Lucete u predstavi "Dva viteza iz Verone", o kojoj se u zadnje vrijeme dosta pozitivno govori. Ovaj talentovani umjetnik ističe da je sam proces bio jako zanimljiv i ne krije da je bilo uspona i padova.

- Što se tiče samog procesa bio je jako zanimljiv i naravno da je bilo uspona i padova, ali kada imate reditelja koji zna šta želi i koji je u svakom trenutku spreman da vam odgovori na pitanje koje mu postavite, onda znate da to ne može da ispadne loše. Takođe nas je naša profesorica Jelena Trepetova Kostić učila da je spas u partneru i od trenutka kada sam se upisao na akademiju ona to govori, a ja sam imao savršenog partnera, moju koleginicu Mariju Polić.

GLAS: Zbog čega bi publika trebalo da pogleda ovaj komad u adaptaciji Ilije Zajceva i šta je to što je u ovom komadu legendarnog engleskog barda blisko modernoj publici?

MITIĆ: Pre svega ovo je jedan savremeni komad, ali isto tako Ilija je želeo da ostane dosledan Šekspiru. Kao što ste rekli publika nas je jako lepo dočekala i stvarno mislim da smo napravili jednu dobru predstavu. Publiku bih pozvao da dođe da pogleda ovaj komad, jer govori o dilemama koje svi razumemo - o prijateljstvu, izdaji, oproštaju, a pre svega o ljubavi.

GLAS: Zanimljivu ulogu ste ostvarili u predstavi "Jednočinke" Jelene Trepetove. Tu se dalo primijetiti da ste neko ko ima talenta za komediju! Kako sebe vidite u budućnosti - kao komičara ili dramskog glumca?

MITIĆ: Pre svega želeo bih da vam zahvalim na tako lepom komplimentu. Ne bih želeo da sebe ograničim, iskreno voleo bih da igram i jedno i drugo. Uživam i kada igram komediju i kada igram dramu i svaki put dajem sve od sebe. Smatram da su i jedan i drugi žanr podjednako zahtevni. Za mene, kao budućeg glumca, značajno je da istražujem na što više različitih polja. Otvoren sam ka svemu što će mi doneti nova znanja, iskustvo i obogatiti moj zanat.

GLAS: Kada smo kod ove predstave, po čemu ćete najviše pamtiti proces tokom nastanka komada "Jednočinke"?

MITIĆ: Jako mi je teško da izdvojim nešto po čemu ću pamtiti ovaj proces, jer mislim da ću se do kraja života sećati svakog dana tog procesa. Mojoj klasi i meni je ovo bila prva predstava koju smo uradili i svima nama je bila jako značajna, kako individualno, tako i grupno. Ovo je treća godina zaredom da igramo u ovoj predstavi, jako nam je značajna i mnogo se radujemo kada je igramo, jer je ona zajedno sa nama prošla kroz sve faze studiranja.

GLAS: Kako ste uopšte ušli u svijet glume? Šta je bila početna motivacija da krenete u hod neizvjesnim umjetničkim putevima?

MITIĆ: Odmalena sam rastao u pozorištu, tamo me je stalno vodio otac, jer je radio u njemu. Mnogo predstava sam odgledao kao dečak, ali je jako zanimljivo da nikada nisam imao tu potrebu da se nađem na sceni. Prvi put kada sam poželeo da se bavim glumom bilo je kada sam otišao na kasting u Narodno pozorište u Nišu za predstavu "Neki to vole vruće" u režiji Aleksandra Marinkovića. Otišao sam na kasting, a moja porodica to nije znala. Pominjem porodicu, jer je u tom trenutku i moj rođeni brat studirao glumu. Iskreno, kada sam prošao kasting, svi su bili u šoku pa čak i ja (smijeh). Kroz proces sam se zaljubio u glumu i te daske koje život znače.

GLAS: Postoji mnogo teorija i definicija riječi "gluma". Šta je ona po Vašem mišljenju?

MITIĆ: Mislim da na to pitanje još nemam potpuno definisan odgovor. Možda je i to ono što me tako silno vuče, potreba za stalnim traženjem nekih odgovora. U vremenu u kojem živimo teži se ka savršenstvu, perfekcionizmu i mišljenju da moramo brže. Steže nas pomisao da nam stalno nešto izmiče, a mi ga nikako ne možemo stići. Gluma me oslobađa od toga, ona mi otvara svoj svet u kojem mogu da usporim, da osetim kako je sve u mojim rukama, a takođe i da pogrešim, a da se zbog toga ne osećam loše. Gluma me isceljuje, ohrabruje i oplemenjuje. Zbog nje sam naučio da se stalno bavim svojim unutrašnjim bićem i osluškujem sebe, a da pored toga ne ostanem gluv i slep za potrebe drugih. To su za sada glavni svetionici koji me vode ka mom osnovnom zadatku, da budem dobar čovek.

GLAS: Kako glumac Mateja Mitić provodi vrijeme kada nije na daskama koje život znače?

MITIĆ: Svoje slobodno vreme volim da posvetim bliskim ljudima. Osim toga volim sport i u poslednje vreme trudim se da što više putujem.

GLAS: Na čemu trenutno radite i gdje Vas publika može gledati u skorije vrijeme?

MITIĆ: Trenutno sam student četvrte godine i trudim se da što više vremena posvetim upravo tome. Jedan od zadataka ove godine je monodrama. Sada radim na tome i nadam se da ću kroz nekoliko meseci biti spreman da izađem pred publiku. Osim toga imam još neka angažovanja koja će u bliskoj budućnosti biti realizovana.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.