Марта Бјелица, глумица, за "Глас Српске": Слобода је у оковима

Миланка Митрић
Марта Бјелица, глумица, за "Глас Српске": Слобода је у оковима

Сигурна сам да ћу се вратити овде, јер сам просто одрасла на причама моје баке о Бањалуци и Лакташима и некако ми је било важно што сам коначно видела тај фамозни брзи Врбас. Највеће искуство и најзначајније од целе Бањалуке јесте то колико је лепо имати реку која се тако гласно чује.

Овако је разговор за "Глас Српске" започела глумица Марта Бјелица, говорећи о боравку у Бањалуци, гдје је на 24. Театар фесту "Петар Кочић" награђена за улогу Петрије у представи "Петријин венац". Осим ње, Петрију у поменутој представи играју Јована Гавриловић и Милица Михајловић.

- Моја бака се преселила у Крушевац, ја јесам из јужне Србије, па ми представа лежи и годи по менталитету. Успела сам да оживим снагу жене која је била довољно значајна да ме научи правим и великим вредностима, борби, жељи за животом и достојанству и која нам је пружала много љубави. Играње овде ми је било посебно, јер сам осећала њено присуство у овом граду - навела је Бјелица говорећи о игрању у Бањалуци.

ГЛАС: "Петријин венац" је ванвременска прича, а Петрија као да има неку снагу и причу која се преноси генерацијама. Како је Вама као младој глумици било прилагодити се улози и извући ту снагу?

БЈЕЛИЦА: С обзиром на то да имам такве жене као примере, нажалост, али и на апсолутну срећу трудила сам се да извучем и добијем све најбоље из тога. И с обзиром да ми је и менталитет близак и познат било је захтевно, али мени лично није било тешко. Од првог тренутка овог комада била сам срећна што сам ту и била сам врло уплашена од задатка. Било је то највише зато што су то неке фрагментарне сцене које брзо пролазе и које су интензивне, јаке и готово да се граниче са неком савременијом античком трагедијом. Тешко је играти и наћи меру, јер ова представа не подноси било коју врсту лажи и глуме, мора да буде из целог бића. Текст је тако најважнија ствар која држи представу на окупу, у комбинацији са заједничком игром.

ГЛАС: И каква су Ваша искуства у игрању са Милицом Михајловић и Јованом Гавриловић, с обзиром на то да одлично функционишете на сцени?

БЈЕЛИЦА: Причала је Милица о томе, али волела бих да напоменем да поред тога што је ово значајно за њу, поред тога што је њен отац аутор романа, не догоди вам се претерано тешко да имате глумицу с толиким искуством на сцени, која упија све, која дише за вас и која је толико присутна и пуна љубави и срца за неке младе глумице које играју по тексту њеног оца. Та врста њене племенитости, ширине и спремности на дељење јесте нешто што на други начин окупља ову представу. Када се све то лепо смести, могу да кажем да ми је било лако да играм.

ГЛАС: Та прича о жени као што је Петрија присутна је и у данашњем времену. Времена као да се не мијењају, односно, чини се да се положај жене стално враћа на неке ниже стадијуме. Како гледате на то?

БЈЕЛИЦА: На неки начин је много горе данас зато што младе жене, бар у мојој околини, много причају о томе, а заправо ништа у вези са феминизмом као таквим, по дефиницији шта то подразумева, бар у мом окружењу, не постоји, него се некако маше неким паролама. Мени то све ништа није занимљиво. Много ми је лакше да кроз свој рад успем да некако покажем који су моји ставови и моје мишљење. Ово је веома осетљива тема. И с обзиром на то да ја радим на факултету и да радим с младим људима који су тек у зачетку, ретко имам потребу да причам о томе зато што је врло лако извући из контекста. Свет иде дођавола, како год, а под тим мислим на нас као људе, као врсту.

ГЛАС: Поменули сте како се све може извући из контекста. Да ли, стога, када данас говоримо о слободи (и говора, али уопштено), изгледа да што је више помињемо, мање је имамо?

БЈЕЛИЦА: Морам да кажем да имам срећу да се осећам довољно слободном као човек, радим оно што волим, трудим се да то радим најбоље што могу, не плашим се ничега и никога. Имам одговорност према стварима које ме занимају и према стварима које ме не занимају. Људима је и тај појам постао превише популаран, па некако лишавају себе одговорности.

ГЛАС: А нема слободе без одговорности.

БЈЕЛИЦА: Ја то волим да кажем колико год отрцано звучало, али мој професор Драган Петровић Пеле на факултету је говорио управо то, да је слобода у оковима, ако немаш оквире, онда не можеш ни да имаш осећај слободе, јер то је онда анархија. Ја у суштини волим људе, такве какви смо, јадни и никакви, тако да верујем да можда може нешто да се деси да буде боље.

ГЛАС: То је нека нит која може да спаси свијет који иде ка суноврату.

БЈЕЛИЦА: То каже у крајњој линији и Петрија - човек врло лако све заборавља, али жеља за животом мора да иде из љубави.

ГЛАС: Што се нових пројеката на којима радите тиче тренутно радите на комаду "Драма о крају света" Олге Димитријевић. Шта бисте могли да нам кажете о томе?

БЈЕЛИЦА: Ради се о копродукцији. Биће премијера у Новом Саду па на Белефу. Премијера нас очекује у септембру. Комад је и режирала Олга Димитријевић. Мислим да ће то да буде веома добро. Довољно је важан текст, игра је значајна да може људима да буде занимљива. Поново је поетична прича о љубави и борби.

ГЛАС: Шта бисте могли да нам кажете о Вашим улогама, у серији "Државни службеник" и лику Крлета, као и "Мочвари" које су обје изашле ове године?

БЈЕЛИЦА: Обје серије су довољно различите и серије и улоге. "Државни службеник" је први пројекат у којем сам учествовала, а који је тако велик, гледан и популаран. Има то своје чари и мане, али та серија је мени отворила значајније ствари. Дивно искуство је имати један исти лик четири године. У овој трећој сезони код мог лика појавиле су се неке друге димензије и врста крхости. Људи углавном замишљају да су такве промјене очигледне, а за њих је потребно вријеме. Често мислим да жене које изгледају јако, стамено и које су у неком проблему и сукобу заправо веома нежне и слабије, несигурније и незаштићеније. Ако се буде пружила прилика у "Државном службенику" да се покаже зашто је то тако, како сам ја замислила, видећемо, ако не, остаће на томе. Мени је то испуњавајуће и испуњујуће, забавно ми је и даље ми је узбудљиво. Ако икада буде постојао тренутак када ми се више не свиђа - нећу радити. Удобно ми је унутар тог пројекта и прилично сам задовољна тренутно.

ГЛАС: Да ли је познато ишта о наставку?

БЈЕЛИЦА: Биће још две сигурно, то је оно што ја знам.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана