Маријана Савић: Симболични контраст у француској кинематографији

Постоје значајне разлике између културне сцене у Републици Српској и оне у иностранству, као вјероватно и у другим сегментима друштвено-социолошке сфере. Култура је огледало развијености једног друштва и треба је његовати, као и улагати у њу.

Рекла је ово у интервјуу за "Глас Српске" академска сликарка Маријана Савић из Бањалуке, која је ликовну академију завршила у Милану. Њену изложбу "Ноувелле ноир", која би ускоро требало да буде представљена и у неким галеријама у Београду, Бањалучани су недавно имали прилику да погледају у LTG галерији.

- Желим да нагласим важност развијања што интензивнијих контаката између културних радника у Републици Српској и њихових колега у иностранству, организовања заједничког дјеловања по питању изложби, стимулисања надарених појединаца и усвајања позитивних искустава из иностранства - рекла је Савићева.

* ГЛAС: Одакле интересовање за француску кинематографију, коју сте користили као омаж у изложби коју су Бањалучани имали прилику да виде у LTG галерији?

СAВИЋ: Кинематографија уопште, укључујући и француску, у знатној мјери се обрађивала још на академији, што је само појачало моје већ изграђено интересовање за естетику и симболизам филмске фотографије. Конкретно, омаж "новом таласу" француске кинематографије, односно "ноир" филмовима, инспирисан је изузетно занимљивим симболичним контрастом у фотографији тих филмова. За ову изложбу су коришћене секвенце из филмова "Vivre sa vie, Masculin Faminine", "â bout se souffle" у режији Жан-Лика Годара, "Les Amante" у режији Луја Мала, "La Notte" у режији Микеланђела Aнтонионија.

* ГЛAС: Слике су рађене у комбинацији фотографије, цртежа и акрилика. Можете ли нам појаснити како сте се "изборили" са изазовом коришћења ових техника у стварању Ваших дјела?

СAВИЋ: Aкрилик је техника коју често користим, због њених врло практичних и изражајних карактеристика. Цртежом се са задовољством бавим још од дјетињства и када се то споји са мојом склоношћу ка естетици филмске фотографије, дошло је до спонтаног и, надам се, занимљивог умјетничког рада. Сам процес стварања, односно сликања је нешто што је долазило природно. Када је ријеч о инспирацији, најинтерасантнији ми је Маркесов цитат да инспирација никад не долази најављена. Тако да и мене саму увијек изненађује.

* ГЛAС: Ваше слике неодољиво подсјећају на неку врсту стрип формата. Колико се оне заиста могу поредити са стрипом?

СAВИЋ: Занимљиво питање, морам признати. Стрип формат је јако интересантан и похвалила бих рад Марјане Сатрапи, али моја посљедња изложба није имала нагласак на стрип формату, већ можда асоцира на то због природе филмске фотографије тог периода француске кинематографије.

Жена на сликама

* ГЛAС: Можете ли нам нешто више рећи о пасионираности женом на Вашим сликама?

СAВИЋ: Како сте већ то навели, пасионираност женом је већ одраније присутна у мом раду. Присуство жене, свих њених расположења, социолошких углова, двоструки идентитет, као и њене саме природе су главне тематике у мом досадашњем раду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.