Марија Ритан за “Глас”: Ћопићев језик као благослов и изазов

БАЊАЛУКА - Радост је радити са људима који чине умјетнички тим представе "Мјесечев гост". Зато ми је важно да поменем Јелену Стојчић, која је радила костим, Берину Шушчевић, сценографкињу и ауторку лутака, Уну Ђелошевић, ауторку сценских игара и покрета, редитеља Николу Завишића и глумце Ану Анђелић, Божану Бијелић, Жељка Милићевића, Александра Бланића и Слободана Перишића.

Рекла је ово за "Глас" млада списатељица и драматург Марија Ритан поводом недавно успјешне премијере представе "Мјесечев гост" у Дјечијем позоришту РС. Такође, ова талентована Бањалучанка истиче да је цијели процес личио на слагање пузли.

- Цијели процес је личио на слагање пузли чији је коначни резултат прелијеп и складан позоришни призор.

ГЛАС: Основу комада чине три Ћопићеве приче "Мјесечев гост", "Поход на мјесец" и "Изокренута прича". Зашто баш ове приче, тачније шта Вас је емоционално и интелектуално привукло у њима?

РИТАН: Избор су заједнички донијели Берина Шушчевић, сценографкиња ДПРС-а, и умјетнички директор Душко Мазалица. Ове приче су нас привукле јер носе оно што је суштина Ћопића: топлину, добродушност, сноликост и игру. Свака има свој ритам и своје мало чудо. Када сам их "сложила" једну уз другу, добила сам свијет у којем су дјеца и одрасли једнако рањиви, а истовремено једнако снажни у машти.

ГЛАС: Колико Ћопићеве писане ријечи олакшавају, а колико отежавају задатак у оваквом једном великом пројекту, када је у питању додир драматургије?

РИТАН: Ћопићев језик је истовремено и благослов и изазов. Он је чист, искрен и разигран, а баш то тражи посебну пажњу када га преносиш у други медиј. Не смијеш да изгубиш његову дјечију радозналост, нити ону драгу тугу која се провлачи између редова. Драматургија је у том случају више слушање него интервенција. А опет, управо ту лежи највећи труд. Тако је финална верзија текста настала захваљујући посвећеном раду цијелог умјетничког тима.

ГЛАС: О квалитету Ћопићевог писања сувишно је говорити, али дјелује да је некако посљедњих деценија премало адаптација његових дјела, како у театру, тако и у кинематографији. Колико је важно да се такво стање промијени, прије свега због нових генерација публике?

РИТАН: Веома је важно да и старије и нове генерације добро познају и препознају Ћопићев лик и дјело. Он својим стваралаштвом подражава дјецу у великим и дјецу у малим људима, а то је универзална вриједност која не застаријева.

ГЛАС: Нешто прије саме премијере изјавили сте да Ћопић "полази из свих нас и до данас нас погађа дубоко и искрено". Има ли данас таквих великих аутора који погађају дубоко и искрено с великом дозом народног хумора и који су? Укратко, има ли данас Ћопића у 21. вијеку?

РИТАН: Ћопић је јединствена душа која живи и живјеће кроз своје ријечи и дјела. Ово је друго вријеме и други су људи. Може се појавити неко надарен и нов, али Ћопић се не може поновити.

ГЛАС: Шта сте из овог позоришног пројекта највише научили, а да у претходном раду нисте имали прилику?

РИТАН: Научила сам да не заборавим игру, јер она је непресушни извор. Да дјелујем у тренутку и да не притискам вријеме да иде брже но што може.

ГЛАС: У досадашњем позоришном раду који бисте пројекат могли издвојити као кључну прекретницу која је дефинисала "личну карту" стваралаштва Марије Ритан?

РИТАН: Позоришно искуство, те и оно стваралачко, увијек је драгоцјено, тако да не бих издвајала и тражила прекретницу. Искрено се радујем сваком прошлом, садашњем и будућем позоришном искуству, непредвидивом и поучном.

ГЛАС: Ваша драма из студентских дана "Мeменто мори" јако је лијепо примљена на фестивалу "Заплет" прије неколико година. Да ли је било покушаја да је поставите на сцену или у неки други медиј или је то остало у архиви раних радова?

РИТАН: Да, било је то сценско читање у склопу пратећег програма фестивала "Заплет 14" у Градском позоришту "Јазавац", које смо иницирали моје колеге са класе и ја. Од тада "Мeменто мори" је добио нови облик и сада је то драма са другим насловом који боље одговара њеној природи. Покушаја да се постави на сцену, или у било који отворени или затворени простор, јесте било, али у том тренутку није било право вријеме за то, рекла бих.

ГЛАС: Када Марија Ритан није у свијету позоришта и списатељства чиме се најрадије бави у слободно вријеме?

РИТАН: Свакодневно настојим да будем у складу са собом, да поштујем стечена насљеђа, али и да ширим своју зону комфора, упркос хаосу, раздорима и ужасима који се дешавају и код нас и у свијету. Радим на себи, учим, опажам и дјелујем. Волим да трчим и шетам, то ме истовремено умирује и узбуђује.

УТИЦАЈИ

ГЛАС: Када смо код домаћих књижевних и позоришних великана, да ли можете да издвојите још некога ко је извршио значајан утицај на Вас и Ваш духовно-књижевни поглед на свијет?

РИТАН: Велики број стваралаца утиче на мој дух својим умјетничким, књижевним и музичким радом. Од оних, домаћих, који су константа у мом читању, поменула бих Љубомира Симовића, Исидору Секулић, Момчила Настасијевића, Миру Алечковић, Аницу Савић Ребац, Дамира Каракаша и Бекима Сејрановића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.