Марија Новаковић за "Глас": Младе људе усмјеравати према аутентичности

Награде нису једино мјерило квалитета, али свакако да сам захвална и поносна што се досада ни са једног фестивала нисмо вратили "празних шака". Овим извођењем смо заокружили број од 20 награда и драго ми је да је струка препознала вриједност ове представе, поготово јер су у жирију биле колеге чији рад поштујем.

Рекла је ово за "Глас Српске" Марија Новаковић, глумица и режисер, коментаришући Награду за најбољу представу коју је њен глумачки ансамбл Театар младих БН из Бијељине освојио на 25. Фестивалу омладинских позоришта Републике Српске у Братунцу за представу "Кад смо ми били у нашим годинама". Она истиче да је изразито поносна на успјех представе код публике и на своју младу глумачку екипу која је самостално и успјешно изнијела гостовање на фестивалу.

- Још више сам поносна на то што смо успјели да направимо представу која комуницира са младима широм наше земље, јер гдје год да смо је играли побрала је симпатије публике, што значи да смо на корак ближе нашем циљу да што више младих људи доведемо у театар, а најпоноснија сам на своју дјецу, како их несебично називам, што су показали да су један изванредан тим који може сам да изнесе и ријеши све изазове које носи гостовање на фестивалу, због спријечености да овај пут идем са њима. Из Братунца су се вратили пуни позитивних утисака, како због добро обављених задатака и повратне реакције жирија и публике, тако и због нових познанстава и искустава уз које расту, рекла је Новаковић.

ГЛАС: Жири је у образложењу истакао да се представа издвојила ангажованим односом према теми, али и снажним ауторским печатом. Како је изгледао процес рада на овој представи и шта вам је било најважније да пренесете на сцену?

НОВАКОВИЋ: У сваком истраживачком процесу, какав је и овај, оно што је најважније само се издвоји. Ствар која је мени битна у раду са младима јесте да их осмјелилим да се упусте у истраживање и да им не сметам у креативном изражавању. Првенствено бирамо тему која их се дубоко тиче, затим слиједе разговори, дебате и имровизације да бисмо створили идеју водиљу, на основу које крећем да пишем текст који настаје до краја процеса. Никад на почетку не знамо какав ће резултат заправо бити и то је оно најљепше, јер нас управо то учи да вјерујемо процесу стварања као ултимативном разлогу зашто се и бавимо позориштем, а из којег ћемо свакако изаћи промијењени.

ГЛАС: Младе глумице Теодора Гороња и Исидора Аџић такође су награђене за своје глумачке креације. Каква је била сарадња са њима током рада на ликовима и колико је за редитеља и ментора важно усмјеравати младе глумце ка аутентичности?

НОВАКОВИЋ: Младе људе генерално треба усмјеравати ка аутентичности, невезано да ли се баве глумом или не, само што је глума савршен алат да је спознају. То није нешто што се намеће, већ управо оно што исплива из сваког онда када је не тражи под сваку цијену и када се ријеши вишкова и очекивања других. Сматрам да је повјерење које редитељ да глумцу кључно за испољавање глумчеве аутентичности. Не наметати им своје ставове, дозволити да мисле и осјећају се другачије, не бити искључив, допустити да и ми од њих научимо, јер тако ће и они, како граде сопствену аутентичност, научити да поштују аутентичност некога ко је потпуно другачији од њих. Теодора и Исидора су то и доказале кроз признања која су им уручена, али вјерујте, свако од наших чланова је изразито аутентичан и толико су различити да их је само театар могао спојити у једну групу, која, испоставило се, савршено функционише.

ГЛАС: Представа је показала да има непосредну комуникацију са публиком свих генерација. Шта нам прича о тинејџерима данас говори о одраслима, јесмо ли заиста заборавили како је то "кад смо ми били у нашим годинама"?

НОВАКОВИЋ: Жао ми је људи који су заборавили тај веома важан период одрастања када се налазиш на прелазу између дјетета и одрасле особе која ради од осам до четири. Нажалост, по ономе што виђамо сваки дан, чини се да доста људи јесте. Ипак, питања која себи крећемо постављати у том периоду прате нас читав живот, па су се и многи припадници старијих генерација успјели поистовијетити са нашим ликовима, а неки чак и вратити у ту етапу живота са слатко-горким осјећајем сјетне радости.

ГЛАС: У Бијељии сте једни театар за младе који кроз представе и радионице помаже д‌јеци и тинејџерима да развију своје глумачке способности, креативност и самопоуздање. Колико је рад у оквиру Театра младих БН заправо специфичан и шта за младе људе у Бијељини значи постојање једног таквог позоришног простора?

НОВАКОВИЋ: То би било најбоље да питате моју дјецу, а оно што ја видим су млади који се креативно друже, који су нечему посвећени и нешто чине за заједницу. Самим тим и читава заједница изгледа за нијансу љепша, а будућност свјетлија.

ГЛАС: Какви су даљи планови за живот ове представе и шта је сљедеће у плану када је у питању рад Театра младих БН?

НОВАКОВИЋ: Наш сљедећи циљ је да створимо репертоар, чији ће дио свакако бити и ова представа. До сада то нисмо успјели да урадимо због мањка слуха људи на позицијама од којих то директно зависи, јер се у Бијељини сви умјетнички догађаји одвијају на једном мјесту, на којем ми, очигледно, нисмо на листи приоритета. Надам се да ће то у будућности да се промијени, а ми настављамо стварати нове представе. Тренутно радимо на мјузиклу „Коса“, чија премијера се очекује крајем године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.