Фото: Манастир Гомионица добија музејску поставку
БAЊAЛУКA - Музејска поставка манастира Гомионица и обнова цркве у Маринима пројекти су на којима ради Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске.
- Завршен је пројекат за уређење ентеријера, односно музејске поставке у манастиру Гомионица. Заиста има много покретних предмета у манастиру који заслужују да буду изложени, а међу њима су бројне иконе - рекла је начелник Одјељења за културно-историјско насљеђе у Заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске Милијана Окиљ.
Први писани помен о манастиру Гомионица, који је удаљен четрдесетак километара од Бањалуке, датира из 1540. године. Један од најзначајнијих писаних документа на овом подручју, које се и данас чува у манастиру Гомионица је Рукописно јеванђеље из 16. вијека.
Манастир Гомионица увијек је био јако духовно упориште и ту су се многи описмењавали, стицали своја прва знања и из гомионичке школе кретали у свијет. Један од игумана овог манастира био је и стриц Петра Кочића. Петар Кочић је одатле понио своја прва сазнања.
- Пројектна документација за обнову цркве у Маринима је такође завршена, а ишли смо на терен да још једном обиђемо локалитет како бисмо завршили пројекат. Црква у Маринима је једини примјер црквене архитектуре у бондрук систему са испуном од шепера на тлу БиХ - каже Милијана Окиљ.
Црква у Маринима је једнобродна, додала је Окиљева, са петостраном апсидом на источној страни и високим дрвеним звоником на западу. Саграђена у 19. вијеку, црква је засведена полуобличастим сводом, а изнад припрате налази се хор.
- Црква је јако оштећена и конструктивно угрожена, па су потребни хитни конзерваторско-рестаураторски захвати како не би дошло до потпуног уништења овог јединственог примјера православног црквеног градитељства - испричала је Окиљева.
Према њеним ријечима, црква у Маринима има изузетну архитектонску вриједност и зато је њена обнова неопходна.
Стара црква у Маринима често је паљена, али су је мјештани увијек и изнова обнављали, односно поново градили. Нису дозвољавали да дуже вријеме буду без цркве.
Тачно вријеме настанка манастира Гомионица се не зна, а о томе у народу постоје три легенде. Према првом предању, дубоко увријеженом у нашем народу, Гомионицу су подигли Немањићи. Друго предање говори да је овај манастир задужбина извјесне султаније Маре или Кале Марије. Петар Кочић записао је треће предање, које каже да је оснивач православног храма змијањски кнез Обрад.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.