Маја Волк: Добитна комбинација необичне пјесме и приче

Зворничани су имали ријетку прилику да на крилима музике пропутују од Италије, преко Француске, Грчке, Шпаније, Португалије до Бразила, Хаваја, Aмерике, да чују "јапански блуз" и "афричку пјесму".

И све то за 90 минута и то на италијанским, грчком, шпанском, француском, енглеском језику, а на путовање их је водила музичарка Маја Волк са својим триом, у којем је била и њена кћерка Милена.

Маја Волк је умјетница разноликих интересовања. Предаје драматургију на Факултету драмских уметности у Београду, Aкадемији умјетности у Бањалуци и Новом Саду. Од ове године је отворила групу за креативне индустрије на Факултету за инжењерски менаџмент у Београду.

* ГЛAС: Драматург, професор драматургије, писац, сценариста, музичар, вајар, водитељ. Тешко је набројати све оно чиме се бавите, како све то постижете?

ВОЛК: Стижем зато што сам на доброј енергији, а затим ако се добро организујете, све се може. Једноставно имам приоритете који су можда другачији него код других људи, не излазим, не трошим време на забаве, пиће, јело, волим слободно време да проводим код куће у раду на себи, а онда се отвори велики простор где све ово може да стане. Ја сам цели живот радила на пет-шест колосијека, тако су ме дресирали родитељи. Зато је и концерт у Зворнику измењен и то је та слобода и креативност, јер не робујете нечему, него се прилагођавате.

* ГЛAС: Да подсјетимо и на радионицу коју сте држали под називом "Престаните да маштате и почните да пишете". Каква је то радионица и с којим циљем сте је водили?
ВОЛК: Поносна сам што сам у Бањалуци пре осам година формирала катедру за драматургију и ове године је моја друга генерација дипломирала и сви су се остварили као писци. Ми смо на првој години објавили књигу монодрама, њихови текстови су извођени у позоришту, снимани су филмови, радио-драме награђене. У Бањалуци се апсолутно осећа присуство њих пет из прве генерације и у другој је толико и они су покренули нешто у том списатељском животу града. Дошла сам до фантастичних резултата, а то је да на самом часу добијем од студената нешто за шта ми је прије моје болести требало више мјесеци да извучем из њих. Треба наћи технике да се одблокира блокада, скину стереотипи и дође до аутентике и то је оно на чему радим и где правим и радионице.

* ГЛAС: Када и како сте почели да се бавити фадо музиком?
ВОЛК: Одувек сам свирала светску музику, јер сам била први класични гитариста у Београду. Кад сам завршила средњу музичку школу на Музичкој академији није било одсека за гитару и уписала сам Факултет драмских уметности. Aли гитару нисам оставила, него сам јој додала и глас, говорим много језика и видела сам да се то људима допада. Има много бољих певача и свирача од мене, али је моја добитна комбинација спој приче и необичних песама које нико не пева. Са фадом сам се упознала 1999. године у Лисабону, од тада сам почела да скупљам оркестар и да се ширимо, а после болести сам увела разне певаче и дошла на идеју да направим "београдске фадисте". Направили смо потом и први фадо балет на свијету "Лисабонску причу", а и једини смо оркестар на свету који свира фадо, а није португалског поријекла.

* ГЛAС: Тешка болест вас је промијенила из коријена и ту причу радо дијелите са људима. Које поуке сте извукли?

ВОЛК: Морала сам све да променим, а заправо је најједноставније било променити исхрану и тада променити све. И тај пут ка живој храни, ви одете у природну исхрану, а онда имате много јачу везу са природом, па вам се окрену приоритети. Нажалост, ми смо увек себи небитни и зато се кажњавамо болестима. Ми смо једини облик живота на земљи који термички обрађује своју храну и једини који смо толико болесни. Стара и млада антилопа се уопште не разликују, једино је код људи уочљива та разлика због нашег начина исхране.

* ГЛAС: Кад све сагледате, у чему се најбоље сналазите, највише вам прија да радите и најбоље се исказујете?

ВОЛК: То је оно што радим у овом тренутку, сада и овде. Никада нисам могла да одвајам, пре сам живела помало у прошлости, помало у будућности, али ретко "сада и овде". Сад причам са вама и то је најбоље што сада радим. Кад свирам и певам, тог момента то најбоље радим и томе се предајем, исто је и са предавањима, писањем и свим другим.

Циљ

* ГЛAС: Шта је оно чему тежите?

ВОЛК: Мој циљ је да живим 130 година, да умрем природном смрћу. То је велики пројекат за који треба сљедећих 60-70 година радити по четири, пет сати сваког дана. Најозбиљнији пројекат мог живота је да умрем природном смрћу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.