Maja Volk: Dobitna kombinacija neobične pjesme i priče

Zvorničani su imali rijetku priliku da na krilima muzike proputuju od Italije, preko Francuske, Grčke, Španije, Portugalije do Brazila, Havaja, Amerike, da čuju "japanski bluz" i "afričku pjesmu".

I sve to za 90 minuta i to na italijanskim, grčkom, španskom, francuskom, engleskom jeziku, a na putovanje ih je vodila muzičarka Maja Volk sa svojim triom, u kojem je bila i njena kćerka Milena.

Maja Volk je umjetnica raznolikih interesovanja. Predaje dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, Akademiji umjetnosti u Banjaluci i Novom Sadu. Od ove godine je otvorila grupu za kreativne industrije na Fakultetu za inženjerski menadžment u Beogradu.

* GLAS: Dramaturg, profesor dramaturgije, pisac, scenarista, muzičar, vajar, voditelj. Teško je nabrojati sve ono čime se bavite, kako sve to postižete?

VOLK: Stižem zato što sam na dobroj energiji, a zatim ako se dobro organizujete, sve se može. Jednostavno imam prioritete koji su možda drugačiji nego kod drugih ljudi, ne izlazim, ne trošim vreme na zabave, piće, jelo, volim slobodno vreme da provodim kod kuće u radu na sebi, a onda se otvori veliki prostor gde sve ovo može da stane. Ja sam celi život radila na pet-šest kolosijeka, tako su me dresirali roditelji. Zato je i koncert u Zvorniku izmenjen i to je ta sloboda i kreativnost, jer ne robujete nečemu, nego se prilagođavate.

* GLAS: Da podsjetimo i na radionicu koju ste držali pod nazivom "Prestanite da maštate i počnite da pišete". Kakva je to radionica i s kojim ciljem ste je vodili?
VOLK: Ponosna sam što sam u Banjaluci pre osam godina formirala katedru za dramaturgiju i ove godine je moja druga generacija diplomirala i svi su se ostvarili kao pisci. Mi smo na prvoj godini objavili knjigu monodrama, njihovi tekstovi su izvođeni u pozorištu, snimani su filmovi, radio-drame nagrađene. U Banjaluci se apsolutno oseća prisustvo njih pet iz prve generacije i u drugoj je toliko i oni su pokrenuli nešto u tom spisateljskom životu grada. Došla sam do fantastičnih rezultata, a to je da na samom času dobijem od studenata nešto za šta mi je prije moje bolesti trebalo više mjeseci da izvučem iz njih. Treba naći tehnike da se odblokira blokada, skinu stereotipi i dođe do autentike i to je ono na čemu radim i gde pravim i radionice.

* GLAS: Kada i kako ste počeli da se baviti fado muzikom?
VOLK: Oduvek sam svirala svetsku muziku, jer sam bila prvi klasični gitarista u Beogradu. Kad sam završila srednju muzičku školu na Muzičkoj akademiji nije bilo odseka za gitaru i upisala sam Fakultet dramskih umetnosti. Ali gitaru nisam ostavila, nego sam joj dodala i glas, govorim mnogo jezika i videla sam da se to ljudima dopada. Ima mnogo boljih pevača i svirača od mene, ali je moja dobitna kombinacija spoj priče i neobičnih pesama koje niko ne peva. Sa fadom sam se upoznala 1999. godine u Lisabonu, od tada sam počela da skupljam orkestar i da se širimo, a posle bolesti sam uvela razne pevače i došla na ideju da napravim "beogradske fadiste". Napravili smo potom i prvi fado balet na svijetu "Lisabonsku priču", a i jedini smo orkestar na svetu koji svira fado, a nije portugalskog porijekla.

* GLAS: Teška bolest vas je promijenila iz korijena i tu priču rado dijelite sa ljudima. Koje pouke ste izvukli?

VOLK: Morala sam sve da promenim, a zapravo je najjednostavnije bilo promeniti ishranu i tada promeniti sve. I taj put ka živoj hrani, vi odete u prirodnu ishranu, a onda imate mnogo jaču vezu sa prirodom, pa vam se okrenu prioriteti. Nažalost, mi smo uvek sebi nebitni i zato se kažnjavamo bolestima. Mi smo jedini oblik života na zemlji koji termički obrađuje svoju hranu i jedini koji smo toliko bolesni. Stara i mlada antilopa se uopšte ne razlikuju, jedino je kod ljudi uočljiva ta razlika zbog našeg načina ishrane.

* GLAS: Kad sve sagledate, u čemu se najbolje snalazite, najviše vam prija da radite i najbolje se iskazujete?

VOLK: To je ono što radim u ovom trenutku, sada i ovde. Nikada nisam mogla da odvajam, pre sam živela pomalo u prošlosti, pomalo u budućnosti, ali retko "sada i ovde". Sad pričam sa vama i to je najbolje što sada radim. Kad sviram i pevam, tog momenta to najbolje radim i tome se predajem, isto je i sa predavanjima, pisanjem i svim drugim.

Cilj

* GLAS: Šta je ono čemu težite?

VOLK: Moj cilj je da živim 130 godina, da umrem prirodnom smrću. To je veliki projekat za koji treba sljedećih 60-70 godina raditi po četiri, pet sati svakog dana. Najozbiljniji projekat mog života je da umrem prirodnom smrću.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.