Лука Драгић: Позориште преживљава док се бави животом

Позориште може бити било какво, али сигурно да постаје релевантније оног тренутка када се неки проблеми рефлектују на сцени и када оно одражава наш живот. Театар је преживио толико година баш зато што је постављао важна питања.

Рекао је ово у интервјуу за “Глас Српске” загребачки глумац Лука Драгић, који иза себе има бројне улоге у позориштима, а међу њима и ролу Хамлета коју је одиграо на тврђави Ловријенац у Дубровнику. Тумачећи више улога у комаду “Терапија” Јордана Цветановића у режији Маје Шимић, Драгић гостује на сценама позоришта у окружењу.

* ГЛAС: Каква искуства носите са рада на представи “Терапија” у којој играте више ликова?

ДРAГИЋ: Као што и сам наслов каже, рад на овој представи био је терапијски, баш због изразитог глумачког рада. Ријеч је о благом раду, без изразитог режијског захвата, баш за глумачко уживање. Пошто не тумачим само један лик, сам процес се доста разликује од свега што сам раније радио. Свака представа носи своје детаље и увијек уживам у мањим или већим различитостима улога које радим.

* ГЛAС: Препознаје ли увијек публика поруку коју ова представа носи?

ДРAГИЋ: Матична сцена на којој играмо представу је мала и имам 70 мјеста за публику. Ту је публика пуно ближе сцени, него када је ријеч о великим сценама. Чини ми се да велика сцена чини представу бољом, а и мени је дража од мале. Навикао сам да већину представа играм на великој сцени и некако ми она даје дубљи дах, а самим тим и више простора. Примјећујем да публика добро реагује, а лакше ми је да неке реченице изговорим са веће даљине.

* ГЛAС: Јесу ли позориштима неопходне представе које се баве актуелним друштвеним темама?

ДРAГИЋ: Такве представе су потребне, али увијек је лакши пут засмијавање публике. Не сматрам да је то лако направити, али то је једноставнији пут за организацију и политику једног театра. Комедије ће увијек лакше привући публику. Међутим, треба говорити и о проблемима и постављати питања.

* ГЛAС: Не спадате у оне глумце који играју у сапуницама. Да ли је позориште Ваш коначан избор?

ДРAГИЋ: Лијепо је да глумци имају посла, посебно у овом времену које је тешко и како често говоримо рецесијско. Увијек је била нека рецесија и колико се сјећам, увијек се говорило о кризи. Могу да говорим само у своје име и не осуђујем никога ко игра у сапуницама. Међутим, сапунице се снимају великом брзином па мислим да не бих могао да обавим свој посао, а онда то не бих могао правдати пред собом. То је разлог због којег избјегавам сапунице. Aли остаје и оно “Никад не реци никад” и не знаш која ће те прилика натјерати да нешто радиш. Имам пуно поштовање према колегама које раде сапунице. Наравно, не бјежим од телевизије и филма, али не желим то радити под сваку цијену. Тренутно снимам серију од 12 епизода која се ради филмским темпом.          

“Рат и мир”

Лука Драгић је члан ансамбла загребачког Хрватског народног казалишта, а као најпознатија улога издваја се лик Хамлета у истоименој представи која је премијеру имала на Дубровачким љетним играма. Једна од рола које игра је и улога љубавника Наташе Ростове у представи “Рат и мир” коју је по роману Лава Николајевича Толстоја режирао Томаж Пандур.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.