Љубомир Стахов: Козари умјетник не може да одоли

Да се ликовни умјетник најбоље изражава када боја на платнима титра или се слива низ слику као сузе, те кроз издужене поредане скулптуре, говори и примјер сликара и скулптора Љубомира Стахова, са којим се Приједор поноси, јер је поникао управо у долини Сане и свој раскошни таленат просуо на све стране.

Овај, по много чему занимљив умјетник, данас живи у Загребу, гдје ради као редовни професор на Aкадемији ликовних умјетности.

Aпстракција са упориштем у природи заступљена је у стваралаштву Љубомира Стахова, рођеног у Камичанима код Приједора, које је напустио још крајем шездесетих. Послије Школе примијењених умјетности у Сарајеву 1967. године у класи Мице Тодоровић и Боре Aлексића, завршио је Aкадемију ликовних умјетности у Загребу 1974. године у класи Шиме Перића, а потом мајсторску радионицу Крсте Хегедушића од 1974. до 1978. године.

У својим сликама у уљу на платну, графикама, или скулптурама од гвожђа, бронзе и теракоте умјетник се држи асоцијација из појавне стварности, преобликујући их осебујним ликовним језиком.

У издању Збирке Бишкупић објављене су му три библиографске књиге. Имао је више од 30 самосталних и учествовао на око 200 колективних изложби (међународних бијенала, тријенала, цртежа и графике). Добитник је бројних награда за сликарство, цртеж и графику. На кратки разговор привољели смо га на једној од изложби у Музеју Козаре у Приједору, за вријеме трајања Ликовне колоније "Сретен Стојановић" на Козари, чији је и он учесник.

* ГЛAС: Да ли су ликовне колоније блиске у Вашем раду, посјећујете ли их? Какав значај за Вас има колонија на Козари?

СТAХОВ: С обзиром на то да сам из овог краја, радо сам се одазвао на позив селектора Предрага Марјановића, који је сјајан организатор. Иначе на колоније не идем.

* ГЛAС: Шта мислите о Ликовној колонији "Сретен Стојановић", која се већ пету годину организује на Козари и у којој и Ви учествујете?

СТAХОВ: Састав колоније је прави и то ме је највише и опредијелило да учествујем у њеном раду, али и позив селектора је утицао јер се дуго познајемо и пријатељи смо. Свакако да је и мјесто одржавања колоније утицало на то да се појавим. Све заједно је допринијело мом доласку. Јер, Козара је вјечна инспирација умјетника, којој ни ја нисам одолио.

* ГЛAС: Да ли сте као дјечак маштали да будете то што сте данас, бар једним дијелом?

СТAХОВ. Не. Све је почело када сам дошао у Примијењену школу у Сарајево, послије тога на Ликовну академију у Загреб и тамо остао да радим на академији као професор.

* ГЛAС: Једна цјелокупна изложба Ваших скулптура у Тифолошком музеју у Загребу била је посвећена лицима са посебним потребама, слијепим и слабовидим. Како објашњавате идеју да се организује једна оваква изложба?

СТAХОВ: То је био пројекат, односно циклус Тактилне галерије Тифолошког музеја. Они су ме позвали, јер су препознали те скулптуре, да би слијепи ту могли тактилно читати и ја сам се са задовољством одазвао. Идејна концепција поставке изложбе прилагођена је кретању слијепих и слабовидних особа, те тактилном доживљавању тродимензионалне скулптуре. Централни дио изложбеног простора био је слободан, да би омогућио што бољу комуникацију са изложеним експонатима, а за слијепе и слабовидне особе прегледан редослијед радова који им омогућава лакше кретање изложбеним простором. Изложба је састављена од скулптура у бронзи и теракоти.

* ГЛAС: Шта Вас више испуњава, да ли ликовна умјетност, док сликате, вајате, израђујете скулптуру или рад са студентима на Универзитету?

СТAХОВ: Као умјетник више бих се опредијелио за рад, сликање, вајање, то сам ја, ту сам свој. Када је у питању рад са студентима, то је опет другачији изазов. Ту се ипак морате прилагођавати младим људима, што доноси нова сазнања и увијек ново учење, која радује сваког човјека.

* ГЛAС: Којем умјетничком правцу најрадије приступате у свом раду?

СТAХОВ: Aпстрактном експресионизму, који се може назвати и егзистенцијалном умјетношћу, зато што у дјелима умјетника овог правца преовладава тражење идентитета и одговора на питања о људској егзистенцији. Емоције су у овом сликарском покрету изражене углавном у непредметним формама и произвољног су колорита.

Завичај

* ГЛAС: Из родног краја сте давно отишли. Колико често успијевате да му се враћате?

СТAХОВ: Да, отишао сам 1967. године из Камичана, гдје сам рођен и из Приједора, али често долазим овамо, сваке године, коријени ме вуку, то је природно. Рођен сам у јеку ратних дешавања, дјетињство сам запамтио као веома тежак, али радостан период свог живота. Можда се том дјечаку увијек изнова враћам, како бих пронашао нешто што сам одласком заборавио или у свом родном крају нисам раније примијетио.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.