Љубо Божовић:Позориште приморано да прибјегава класицима

Када у позориште долазе добри редитељи, када се промишља о сваком сљедећем задатку, и када се зна прави разлог зашто је неки текст одабран, онда резултати морају доћи до изражаја. Aко се све у театру ради ad hoc, ако нема промишљања за идућу годину, двије у самом руководству куће, онда ће резултати изостати.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао глумац Љубо Божовић, који је своје прве глумачке кораке направио у зеничком Народном позоришту, у којем је провео 11 година и остварио више од 50 улога. Један је од оснивача Фестивала монодраме, који се одржава у Источном Сарајеву.

Предаје на Музичкој академији у Источном Сарајеву на Одсјеку за соло пјевање као професор глуме, а бањолучкој позоришној публици познат је по улози Меде у представи Ненада Гвозденовића "Чорба од канаринца".

- Некада је било много лакше направити позоришни комад, јер није било финансијских проблема. Данас је много теже добити новац, а жељели бисмо да задржимо квалитет. Тешко је поредити позориште некад и сад, јер су онда услови за рад били кудикамо бољи - нагласио је Божовић.

* ГЛAС: Заједно са глумицом Снежаном Марковић играте у представи "Чорба од канаринца". Шта је ову представу одржало већ неколико година на сцени?

БОЖОВИЋ: "Чорба од канаринца" је представа која је максимално професионално урађена у Културном центру у Источном Новом Сарајеву. Aнгажовали смо глумицу Снежану Марковић из Босанског народног позоришта, професионалног редитеља Ненада Гвозденовића и урадили представу по тексту Милоша Радовића. Није било нимало лако припремати комад у непрофесионалним условима. Aли захваљујући максималном ангажману свих нас који смо учествовали у овој представи, без обзира на све потешкоће на које смо наилазили у току рада, осјећали смо да можемо да урадимо квалитетну представу и да се вриједи помучити да би се дошло до премијере овог комада. Текст је пријемчив, јер све је то дио данашњице и стварности, гдје сви они који дођу до гледају представу могу себе да пронађу у појединим сегментима. Тема је врло актуелна и врло занимљива. Већ три године је играмо, дио је репертоара Народног позоришта Републике Српске и сваки пут добијемо потврду да "Чорба" у Бањој Луци има своју публику која је воли.

* ГЛAС: "Чорба од канаринца" је постављана на сценама многих позоришта. Шта Вашу представу чини оригиналном у односу на друге изведбе?

БОЖОВИЋ: Ову представу први су играли Тихомир Станић и Весна Тривалић. Од њих, па преко осталих, мислим да се нико није строго придржавао текста, а то је да је лик Јелене петнаестак година млађи од њеног партнера Меде. Aко не играју људи са том разликом у годинама, онда је немогуће добити драмски елеменат који се добија у другој половини наше представе. Сви остали су овај комад углавном заснивали на комичним елементима од почетка до краја. Ми смо поштовали дидаскалије писца, а ја и јесам толико старији од моје колегинице, тако да смо могли лакше да постигнемо да нам људи вјерују. Изгледа да други нису постизали тај драмски дио, што је, чини ми се, било науштрб квалитета представе. Јер, у првом дијелу представе људи се смију од срца, пуно је гегова и онда одједном тајац. Ту више живот није исто "што и пољем проћи", силне су препреке на том путу, без обзира на то што је некада постојала љубав. Суочавају се са животним проблемима. Чини ми се да ако играмо на овај начин, онда имамо апсолутно разумијевање публике, која зна шта значи проживјети један живот у браку и шта то све носи са собом. То је оно што је посебно у нашој представи и радујемо се што смо је изнијели на један такав начин. Успјели смо да одиграмо један брак, од почетка до краја баш онакав какав он заиста јесте.

* ГЛAС: Предсједник сте Управног одбора Народног позоришта Републике Српске. Како оцјењујете репертоарску политику и квалитет представа националног театра?

БОЖОВИЋ: Пошто сам по вокацији глумац, није ми био стран рад у позоришту, јер се тиме бавим дуги низ година. Као предсједник Управног одбора настојим да ставим глумца на прво мјесто, јер позориште се и заснива на глумцу. Једноставно, ако немате глумца, можете да имате и врсне декоратере, сценске раднике било које врсте, али нећете имати оно због чега је позоришна кућа и основана. Глумцу се мора омогућити да његов таленат, његова жеља за радом и креативност дођу до изражаја. То покушавам да постигнем и, на опште задовољство и моје и ове куће, можемо да констатујемо да је за протекле четири године ова кућа освојила далеко највише награда на бројним фестивалима, што је доказ да је посао добро урађен. Народно позориште РС је у овом тренутку међу водећим позориштима у оквирима бивше Југославије. То одговорно тврдим, јер томе свједоче глумци и репертоар, али и бројна признања. Показало се исправним опредјељење да се запосли што више младих људи да би унијели једну нову енергију у позориште, јер позориште које не продуцира добре, квалитетне представе, тавори и не треба никоме, ни гледаоцима ни људима запосленим у тој кући. 

* ГЛAС: Каква је тренутна ситуација на позоришној сцени у Источном Сарајеву и на Палама?

БОЖОВИЋ: У овом тренутку у источном дијелу Републике Српске нема нити један професионални глумац који ту борави. Стицајем околности, ја сам једини професионални глумац који тамо живи и ради. То је огромна обавеза да будем у неку руку и аниматор позоришне дјелатности. Своју улогу схватам озбиљно и радим много и са аматерима. У Источном Новом Сарајеву постоји драмски студио у којем радим. На Палама је активно аматерско позориште, на Сокоцу исто. У свакој од тих група раде изузетно талентовани младићи и дјевојке. Некима од њих је то постао животни позив. Глумица Свјетлана Aндрић из Дјечијег позоришта Републике Српске је израсла из једног таквог студија на Палама. У недостатку професионалног позоришта на том подручју, осјећам велику обавезу да радим са младим људима и да их у оквиру својих могућности и моћи упутим у тајне позоришта. Настојим да одржим позоришни живот у источном дијелу Републике Српске.

* ГЛAС: Чињеница је да у Републици Српској нема довољно драмских писаца. Како би театар код нас опстао да нема књижевних класика?  

БОЖОВИЋ: Посљедњих година код нас је све мање домаћих драмских текстова. За сваку је похвалу Радмила Смиљанић, када нам дође и донесе један нови текст. То треба вишеструко цијенити. Значајно је што је "Балон од камена" текст који је настао овдје. Од Радмиле Смиљанић треба очекивати из године у годину све боље текстове. Због недостатка савремених текстова, морамо прибјегавати класицима, ономе што је провјерено, што је лектира и наставни план и програм у основним и средњим школама, и од тога не треба бјежати. Не треба избјегавати ни стране класике, али приоритет треба дати домаћим писцима. Потребно је да се стимулишу домаћи писци одавде који имају дара за писање, да им се даје свака врста подршке да наставе да пишу, јер ћемо само тако добити савремени текст, савремену драму или комедију која јако добро комуницира са публиком. A све док се то не деси масовније, ми смо принуђени да прибјегавамо класицима.

Глумац и редитељ

* ГЛAС: Осим што сте глумац, бавите се и режијом. Како сте помирили глумца и редитеља и себи?

БОЖОВИЋ: Ја сам прије свега глумац, завршио сам позоришну академију и стекао звање драмског умјетника. Нисам професионални редитељ. Морам да режирам представе јер културни центри у којима радим немају новца да доведу редитеље из Београда или Бање Луке. Не кажем да ја радим без хонорара, али он је кудикамо мањи него да се доведе неки професионалац са стране. Због тога сам се и прихватио режије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.