Љубица Милановић: Позориште, љубав и разлог за стварање

БЕОГРAД - Сценографија није уметност сама за себе. Она мора одговорити свим захтевима текста, режије, глумачким потребама, мора бити функционална, а не лепа.

A да ли ће бити велика и скупа или наизглед једноставна, али интелигентно промишљена и на нивоу симбола питање је договора и концепта који редитељ и сценограф осмишљавају - рекла је за "Глас Српске" сценограф Љубица Милановић из Београда, која је награђена за сценографију и костиме на позоришном фестивалу у Брчком.    

Милановићева је награде добила за рад на представи "Метро-приче из бијелог свијета", коју је у септембру на вечерњу сцену Дјечијег позоришта Републике Српске поставио Јовица Павић.

Она је дипломирала сценографију на Факултету примењених уметности у Београду, у класи професора Герослава Зарића.

- Свако искуство ван Београда за мене је драгоцено, па тако и рад у Бањој Луци, као и одлазак на фестивал у Брчко, где се сусрећу позоришни ствараоци из Сарајева, Бање Луке, Тузле, Мостара, Београда, Загреба... Драго ми је што сам имала прилику да се сретнем са већ професионално оствареним и признатим редитељима, глумцима са чијим радом колеге моје генерације у Србији нису упознате. Добити признање за свој рад у таквој средини мени је била част - каже Милановићева.

Према њеним ријечима, рад на представи "Метро-приче из бијелог свијета" био је захтјеван, али је добила пуну подршку од цијелог позоришног тима, са директором Дјечијег позоришта Предрагом Бјелошевићем на челу.

- Без техничког сектора у Дјечијем позоришту РС сценографију би било немогуће реализовати, у супротном она остаје само "лепа" слика на папиру. Сценографија и костим су материјални чиниоци позоришне представе, опипљиви и јасно видљиви, тако да без солидних финансијских средстава и техничке подршке позоришта, мајстора, светло-мајстора, декоратера, кројача и свих оних људи запослених иза сцене они не би постојали - рекла је Милановићева.

Она је додала да обновљена сцена Дјечијег позоришта пружа одличне могућности, модерна је и испуњава све техничке услове, тако да сценограф може "удобно" и са уживањем креирати на њој.

- Почела сам да радим за време студија, асистирала сам старијим колегама, радила самостално на филму, телевизији, сценографију за рекламе… Позориште, љубав и разлог због којег сам уписала сценографију остајало је по страни као нешто недостижно и привилегија ретких. Ово је моја прва самостална позоришна сценографија. Захвална сам редитељу Јовици Павићу, који је одабрао баш мене, само на основу сећања на један мој факултетски задатак који је пре четири године видео на изложби у Београду - испричала је Милановићева.

Она сматра да већина публике сценографију доживљава као нешто што је позадина причи и глумцима.

- Сценографија је визуелизација драмског текста. Публика је обично доживљава као лепу или ружну, па ће тако за сцену у представи "Метро-приче из бијелог свијета" вероватно приметити да је велика, сјајна, реална, модерна и некима лепа. Ја се, наравно, не могу сложити са тим. Дизајн сцене је питање договора, концепта који праве сценограф и редитељ - нагласила је Милановићева.

Да је заиста на посебан начин доживјела рад на представи "Метро-приче из бијелог свијета", говори и њено објашњење о томе како је дошла до рјешења за изглед сцене.

- Метро станица такву какву смо ми направили не постоји нигде, она је мешавине маште, мојих доживљаја, колаж различитих простора транспонованих у један, једну стилизацију метро станице - закључила је Љубица Милановић.

Модеран театар 

- Сматрам да није важно да ли је радња представе смештена у прошлост, садашњост или можда будућност, битно је правити модеран театар, трагати за новим средствима изражавања и новим решењима. Aко је радња смештена у прошлост, не значи да није актуелна и атрактивна и за савременог човека - каже Љубица Милановић.            

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.