Љубица Јукић: Свјетлост слика Саве Шумановића

Занимљиви детаљи из живота Саве Шумановића су и то да је живео у хотелу у Паризу, али и да је на почетку 20. века био вегетаријанац. Зато се увек радујемо када људи посете родну кућу овог сликара и виде у каквој породици је живео и тиме употпуне слику о његовој личности. На почетку је његовој породици било жао што ће он бити “само” академски сликар и што не жели да се бави неким другим послом.

Рекла је то у интервјуу за “Глас Српске” кустос Галерије “Сава Шумановић” из Шида Љубица Јукић, која је заједно са Весном Буројевић аутор изложбе “Последња деценија”.

Ријеч је о поставци слика из посљедње деценије стваралаштва великана српске ликовне умјетности Саве Шумановића. Поставка је љубитељима умјетности у Републици Српској доступна до 5. августа у Музеју савремене умјетности Републике Српске.

* ГЛAС: Шта чини срж изложбе која обухвата дио стваралаштва једног од најпознатијих српских сликара?

ЈУКИЋ: Важан је сам назив изложбе “Последња деценија”, а поставку чини заправо избор слика из наше галерије. Имамо одличну сарадњу са Музејом савремене умјетности РС и захваљујући томе Шумановићеве слике изложене су у Бањалуци. Фонд наше галерије чине Шумановићеве слике које су постале власништво Шида захваљујући Савиној мајци Персиди, која их је дала на поклон овом граду. Избор најгледанијих слика, по мишљењу критике и публике, одабрале смо и приредиле за изложбу. У овим делима примећује се Савино ослобађање од свих утицаја и школа које је до тада прошао. Доживео је неки смирај у Шиду, што је изродило, после свих искустава, експериментисања и укључивања у најновије ликовне токове, његов лични стил, који је однеговао кроз ту последњу деценију. На последњим сликама из 1942. године види се да Шумановић мења начин сликања и завршава циклус “Берачице”, а ту нас очекује нови пут у Савино сликарство који је остао недоречен. Свакако да изложба “Последња деценија” обухвата избор најбољих дела.

* ГЛAС: У чему је за Вас највећа љепота и драж слика Саве Шумановића?

ЈУКИЋ: Морам да поновим оно што је хиљаду пута речено: “Сава Шумановић је сликар светлости”. Такође, он је сликар атмосфере и свакодневног живота, а то је све проистекло из његовог личног циклуса који се одржава и на сликарски опус. Величина његовог дела није само у последњој деценији, него је свеобухватна, од првог до последњег дана стваралаштва. Као модеран и млад сликар Сава Шумановић је стално био испред свог времена. Штета је што га његови савременици нису разумели, па га чак нису разумевали ни после Другог светског рата. Наравно, постојали су појединци који су схватали величину и снагу дела овог уметника.

* ГЛAС: Колики је значај Шумановићевог дјела у оквирима српске културе?

ЈУКИЋ: Сава је био интелектуалац који је оставио велико уметничко богатство на својим сликама. Његове слике не остављају равнодушним ниједног ликовног критичара, али ни посетиоце који се не баве уметношћу. Онај ко се разуме у уметност може да расправља о Шумановићем сликама, а онај ко се не разуме може да ужива гледајући их. Никада не треба заборавити да је култура носилац духа једног народа. Када причамо о старим цивилизацијама, увек говоримо о њиховој култури. Све културне тековине које су остале иза једног народа су заправо оно најдрагоценије што је створено у том народу. Врхунац једне цивилизације је њена уметност. Ратови се памте и бележе у историји, а уметност спаја људе и народе.

Текстови

* ГЛAС: Интересантно је да је Шумановић писао текстове за каталоге својих изложби. Да ли и то свједочи о његовој необичној природи?

ЈУКИЋ: Сава Шумановић је увек имао потребу да сваку своју изложбу образложи публици и критици. Пошто је био несхваћен уметник у свом времену и традиционалној средини, писао је образложења за изложбе. Aли ни београдска ни загребачка јавност тада није схватала шта он хоће да каже својим делима. Та чињеница ме увек ражалости. Из текстова за каталоге изложби види се колико је Шумановић био савремен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.