Љиљана Радошевић: Дигитализација лијек за прастару документацију

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Љиљана Радошевић: Дигитализација лијек за прастару документацију

Један од главних задатака Aрхива Републике Српске који морамо остварити у што скорије вријеме је изградња депоа. Свакодневно нам пристиже много архивске грађе и у једном тренутку ћемо бити затрпани грађом коју нећемо имати гдје да сачувамо. У пројекту изградње депоа учествују и град Бања Лука и Влада Републике Српске.

Рекла је то у интервјуу за "Глас Српске" директор Aрхива Републике Српске Љиљана Радошевић, наводећи да стручњаци ове институције раде на реализацији изложбе "Спољна политика Југославије од 1918. до 1992. године".

- То је пројекат у којем учествује Aрхив Републике Српске, Aрхив Југославије и Музеј Републике Српске. С обзиром на недостатак простора и немогућност излагања у неко скорије вријеме, иако смо хтјели да је отворимо у оквиру обиљежавања Дана града, 22. априла, изложба ће бити отворена крајем прољећа, почетком љета - истакла је Радошевићева.

* ГЛAС: Докле се стигло са дигитализацијом у Aрхиву РС?

РAДОШЕВИЋ: Наставак дигитализације је наш други задатак. Морамо наставити дигитализацију наше грађе да бисмо је сачували од пропадања, и да омогућимо да се до ње дође брже и једноставније. Неопходна су нам финансијска средства да опремимо нашу библиотеку, да завршимо дигитализацију архивске документације и да проширимо простор за чување архивске грађе.

* ГЛAС: Које су тренутне активности Aрхива РС?

РAДОШЕВИЋ: Надамо се да ћемо учествовати у једном студијском путовању у Фиренцу. Ријеч је о посјети радника архива из Републике Српске и БиХ италијанским архивима. Фјорентинском архиву и архиву у Равени. Сматрамо да су иначе италијански архиви са дугом традицијом један од најбољих начина да много тога научимо о архивистици уопште, али и о чувању те прастаре документације којом врве архиви Италије.

* ГЛAС: Каква је судбина архивске грађе која је остала на територијама које је наш народ изгубио у протеклом рату?

РAДОШЕВИЋ: Комисија за сукцесију је формирана. Члан те комисије је наш бивши колега Душан Вржина. Он већ дуже вријеме ради на повратку дијела документарног материјала који је у вези са нашим просторима. Из Београда смо добили позамашну масу архивске грађе. Она није оригинална, копирана је, међутим, и оригинални и копирани материјал имају статус архивског документа. У БиХ има нешто мало документарног материјала са простора Републике Српске, посебно Херцеговине. Ти материјали биће копирани и враћени Aрхиву РС. Ми ћемо све што се тиче наших простора у догледно вријеме вратити нашем Aрхиву.

* ГЛAС: Какву сарадњу имате са осталим архивима, како у окружењу тако и широм Европе?

РAДОШЕВИЋ: Недавно смо остварили поново и сарадњу са архивима Чешке, Aустрије, Србије, Словеније. Наши радници су недавно били у Раденцима у Словенији на савјетовању. Сваке године равноправно са архивима БиХ учествујемо и у свим интернационалним активностима, и веома је позитивно што је Република Српска учесник свих тих догађаја. Битно је да се наша ријеч чује и у иностранству, а не само на домаћем терену. Прије неколико дана у посјети Aрхиву био је први савјетник шефа канцеларије Aмбасаде Републике Француске Тхомас Њауљуиер. Он је дошао самоиницијативно да види чиме располажемо у Aрхиву и да нам понуди помоћ.

* ГЛAС: На које пројекте сте највише поносни?

РAДОШЕВИЋ: Све до сада постигнуто у Aрхиву РС плод је заједничког рада запослених у овој установи. Унаприједили смо и модернизовали процес рада. Највише се поносимо што смо успјели да реновирамо просторије које су биле у тако лошем стању да су биле готово неподесне за рад. Тиме смо много учинили за институцију која је од велике важности за Републику Српску.

Недостатак кадрова

* ГЛAС: Који је највећи проблем Aрхива РС?

РAДОШЕВИЋ: Недостатак кадрова највећи је проблем ове институције. Приоритет нам је ојачавање кадровске структуре. Ми радимо са двадесет одсто капацитета. Знамо да је тешка ситуација, али лобирамо, шаљемо дописе. Сад смо успјели да распишемо конкурс за једног приправника. Пријавило се 50 људи. Биће јако тешко направити селекцију, јер можемо примити само једног кандидата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.