Љиљана Лабовић-Маринковић: Тимским радом до успјеха

Успјех Музеја савремене умјетности је што и поред одређених проблема дјелује као тим. И када станемо у врсту испред јавности, кад изложимо своје штитове, своје енергије, мислим да се не препознају наши проблеми које ми имамо и на које стално настојимо да утичемо.

Ово је за "Глас Српске" рекла директорка Музеја савремене умјетности Републике Српске Љиљана Лабовић-Маринковић, додајући да институцију на чијем је челу у овој години очекују нови изазови: изложбе, издавање публикација, али и други пројекти којима се прати пракса музеја савремене умјетности у свијету.

* ГЛAС: Шта је потребно да Музеј савремене умјетности Републике Српске достигне ниво сличних установа у региону?

ЛAБОВИЋ-МAРИНКОВИЋ: Имамо одличан објекат, као и услове за позиционирање изложби, који су врло референтни у БиХ и све оне пропозиције које подразумијева видео-надзор, противпровалну заштиту итд. Испуњавамо све техничке предуслове да би Музеј могао потпуно да уђе у било који сегмент савремене умјетности и њене презентације, али немамо довољно људи. Дакле, имамо институцију која промовише и регрутује младе људе којима се ваља бавити, а наша кућа нема довољно историчара умјетности, јер се у Бањој Луци још увијек нико није ни усудио да размисли о могућности да се при Филозофском факултету отвори одсјек историје умјетности. У Сарајеву је био сличан проблем. Сви наши кустоси који живе у Бањој Луци, Сарајеву или Зеници школовали су се или у Београду или у Задру или у Загребу. Ми данас немамо могућност да направимо трансфер са неким историчарем умјетности из Београда због недостатка средстава. Најнеопходнија ствар коју треба рјешавати у Републици Српској, генерално, јесу историчари умјетности, који треба да се баве озбиљним пословима, не само излагачке продукције, него писања критике, вођења документације, као и позиционирања савремене умјетности у медијима и јавности.

* ГЛAС: Како теку припреме за Ноћ музеја?

ЛAБОВИЋ-МAРИНКОВИЋ: Били смо први који смо покренули иницијативу да се Ноћ музеја обиљежава у Републици Српској. Још увијек то није заживјело у БиХ, а ми ћемо, ево, већ четврту годину заредом да се исте ноћи као и сви градови Европе укључимо у ову манифестацију. И сваки пут настојимо да програм буде што бољи и другачији и што разноврснији, и да повеже са овом институцијом ону циљну групу која нас занима, а то су млади људи.

Ове године имаћемо изложбу вајара Здравка Јоксимовића која се отвара 14. маја, двије вечери пред Ноћ музеја. Један сегмент његовог опуса можемо да видимо на изложби "Разоткривање".  Такође планирамо да концертом групе "Сопот" привучемо нама занимљиву публику.

* ГЛAС: Шта љубитељи савремене умјетности могу да очекују до краја године у Музеју?

ЛAБОВИЋ-МAРИНКОВИЋ: Послије изложбе Здравка Јоксимовића приредићемо изложбу "Звоно" са финалистима из цијеле БиХ, коју сваке године радимо са колегама из Центра за савремену умјетност из Сарајева. Уз промоцију књиге и изложбу слика Aлојза Ћурића, очекује нас представљање дјела Милете Продановића. Потом би требало да са колегама из Новог Сада урадимо један велики пројекат, поводом којег би Мишко Шуваковић допутовао у Бању Луку. Са колегама из Загреба ћемо радити пројекат о италијанском неореализму - развој фотографије и филма. Након тога највећа авантура требало би да представља први улазак у свијет резиденса: у сарадњи са Француским културним центром и Гете институтом у Бању Луку би требало да допутују по два француска и њемачка умјетника, да бораве овдје десет дана и да се из њиховог боравка овдје деси изложба. На овај начин Музеј би се почео укључивати у свијет обавеза и праксу како то раде музеји савремене умјетности у свијету.

Укус и Грација

Важно је да ова институција објави књигу Сарите Вујковић "Укус и Грација - Приватни и јавни идентитети жена у оквиру босанскохерцеговачке грађанске умјетности". То је сам по себи занимљив материјал, јер је џендер сензибилан, јер је неистражен. Ко су жене које су чиниле умјетност БиХ, чиме су се оне бавиле, гдје је ту била жена као мајка, жена као писац, жена као стваралац - рекла је Љиљана Лабовић-Маринковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.