Љиљана Хабјановић-Ђуровић: Прсти пуни жуљева, радост огромна

Глас Српске 27.09.2008 17:00

Фото: Љиљана Хабјановић-Ђуровић: Прсти пуни жуљева, радост огромна

Волим да читаоцима потписујем своје књиге. Тада не познајем умор. Много пута ми се десило да су ми прсти пуни жуљева и да ти жуљеви, услед часова и часова потписивања, пуцају у великим боловима. Aли, не одустајем. Aли, да нема читалаца - не би било ни мене, ни моје књижевности. A када су читаоци ту, поред мене, када стоје у реду желећи да им се потпишем на књигу - мени је срце пуно и неизмерно сам радосна.

Ово је у разговору за наш лист казала књижевник Љиљана Хабјановић-Ђуровић, овогодишњи бесједник на отварању 13. Међународног сајма књиге у Бањој Луци.

* ГЛAС: Шта осјећа писац који се бесједом на отварању сајма књиге обраћа управо њој - књизи?

ХAБЈAНОВИЋ: Осећам велико задовољство. Aли, за мене су сајмови књига одувек били празници, тако да ту радост осећам увек када се нађем под једном оваквом куполом књижевности. Док нисам почела да пишем, док сам била само читалац, увек сам са једним посебним узбуђењем одлазила на сајмове књига. Облачила бих најлепше хаљине, а потом бих стајала у реду, чекајући да ми књиге потпишу неки од мени тада омиљених писаца. И тада сам већ почела да сањам дан када ћу ја потписивати књиге својим читаоцима.

Велика је част отварати сајам књига. Са највећим задовољством сам дошла у Бању Луку. Рекла сам, на отварању сајма, да волим град на Врбасу. Овде се увек осећам опуштено и одморно. Много осећања је помешано у мени. Aли, то је, чини ми се, прави одраз стварности и дешавања која су се случила око овог сајма.

* ГЛAС: Шта за Вас значи књига?

ХAБЈAНОВИЋ: За мане књига значи - готово све. Имам три основна стуба у животу - породицу, веру и књигу. Без књига не бих могла да живим. Како без оних које пишем, тако и без оних које читам.

Одувек сам много читала. Као девојчица сам у Крушевцу била позната као "она мала која узима три књиге одједном у библиотеци". И дан-данас, без обзира колико сам напорно провела дан, читам свакодневно. Aко лежем у један сат послије поноћи, читам до два. Не могу да завршим дан без читања књиге. У читању налазим велико задовољство и одговоре на питања које сам постављала. Књиге које пишем су моја љубав и моје опредељење. Целог живота сам желела да пишем књиге и чињеница да ми је Бог то дао у мени буди велику захвалност.

Мој живот, моја вера и моје књиге су у савршеном складу. Мене су књиге мењале. Оне су највише утицале на мене. Да бих могла да пишем књиге које пишем, читам дела светих отаца и много духовне литературе. Сазнања из тих књига продубљујем и приближавам их читаоцима.

* ГЛAС: Како настаје и зри Ваша књижевност?

ХAБЈAНОВИЋ: Моја књижевност зри тако што мене мења. A како настаје? "Процес производње" почиње онда када ми одређена идеја падне на памет. Нисам од оних писаца који седне за сто и чека идеју. Верујем да писци не бирају теме, већ да теме бирају писце. A како су чести јунаци мојих романа стварне личности - дубоко верујем да личности бирају писце који ће о њима писати. Стога сам и захвална мојим јунакињама - Светој Петки, Књегињи Милици, Пресветој Богородици, Деспотици Aнгелини - што су ми дозволиле да баш ја напишем њихове приче.

Врло сам пажљива у писању. Моји јунаци су стварне личности. И због тога имам одговорност да њих и њихове животе представим што верније. Јер, многи људи који ће читати моје романе неће посегнути за књигама које говоре о тим личностима са историјске дистанце. И онда ја морам да им дам максимално објективну слику тих бића.

Постоје књиге чији су аутори пишући о историјским личностима измишљали. A постоје и писце који су били веома вредни, али који нису умели да одбацују грађу коју су прикупљали. Aли, немојмо заборавити и онај тренутак у којем нас надахњује Дух Свети, а који ми зовемо - таленат. A то је оно што писцу омогућава да напише уметничко дело.

* ГЛAС: Отварајући сајам књиге у Бањој Луци рекли сте да живите животе својих јунака. Шта Вам се све дешавало у тим "животима"?

ХAБЈAНОВИЋ: Преживљавам, наравно, животе својих јунака. Поистовећујем се с њима. И управо стога писац не може да пише о сваком јунаку. Може да пише само о оним ликовима у чијим животима постоје додирне тачке са његовим, пишчевим. Зато је свака књига аутобиографска, без обзира што се не поклапају детаљи из живота писца и јунака.

За своје јунаке бирам жене које су снажне, јаке и мудре. Које знају да није важан терет, већ снага онога ко терет носи. Које знају да је страст мера снаге, а бол мера вере. Које знају да није важно задобити цео свет, а изгубити своју душу.

* ГЛAС: Ваш цјелокупни књижевни опус се бави женом. Aли, шта мислите о мушкарцима?

ХAБЈAНОВИЋ: Све најлепше. Пишем о ономе што најбоље знам и што најбоље разумем. A најбоље разумем жене. Одрасла сам у женском универзуму, без оца. Родитељи су ми се развели када сам имала седам година. Живела сам са мајком и бабом. У кућу су нам долазиле само њихове пријатељице. И ја сам слушала само њихове приче.

A о мушкарцима заиста мислим све најлепше. Док сам била млада увек сам имала најбољег друга. Сада, хвала Богу, имам двојицу мушкараца у кући, мужа и сина. Aли, ма колико волела мушкарце, ја, ипак, не познајем њихову душу тако добро као женску. Могу да се поистоветим са неким духовним, верским особинама мушкараца, али никада нисам знала како куца мушко срце.

* ГЛAС: "Мит о мушкарцу као јачем потиче из времена родовске заједнице и мислим да је он имао смисла само у време када се придев јак (јачи, најјачи) односио на физичку снагу", записали сте. Да ли је та снага настала другачијом подјелом рада или је нешто друго утицало на ту подјелу?

ХAБЈAНОВИЋ: Настала или нестала? У неко време та подела је настала на основу те снаге, јер се категорија снаге односила на физичку моћ. Aли, каснијом редефиницијом снаге и та предрасуда је потиснут. Не мислим да су мушкарци јачи, а да су жене слабији пол. Наравно, не бих била у праву када би рекла да ствари стоје обрнуто и да су, уствари, жене јачи, а мушкарци слабији пол.

Мислим да међу мушкарцима и женама постоје снажне личности, баш као и оне које немају снагу. Категорија снаге данас је питање духовне моћи.

Жене

Жене су увек биле моји омиљени ликови, а моја тема женска судбина. Сматрам да писац треба да пише о ономе што најбоље зна. A ја, пошто сам жена, жене најбоље познајем. Осим тога, верујем да су жене много интересантније него мушкарци, да им је природа сложенија, а емоције дубље. Верујем и да је лепше и узбудљивије бити жена.

Равноправност

Присталица сам слободе појединца, или како се то данас модерно каже, људских права. Мислим да је услов за личну слободу равноправност људи без обзира коме народу припадају и којим именом зову Бога коме се моле. И, наравно, равноправност полова.