Љиљана Чекић: Шопаловићи свевремена драма

Мирна Пијетловић 22.12.2011 20:00

Фото: Љиљана Чекић: Шопаловићи свевремена драма

Изузетна ми је част што сам имала прилику да заиграм једну од главних улога у представи "Путујуће позориште Шопаловић" у режији Владимира Лазића, која се на даскама Народног позоришта Републике Српске играла прије више од 20 година.

Рекла је ово у интервјуу "Гласу Српске" бањалучка глумица Љиљана Чекић, која се појавила у једној од главних улога у једном од најважнијих текстова драмске литературе Љубомира Симовића.

- У овом комаду бавимо се оним што најбоље знамо, значи позориште се бави само собом, а не само ратном причом која је на неки начин бекграунд. Увјерена сам да ће представа задовољити укусе и публике и критике - рекла је Љиљана Чекић.
* ГЛAС: С обзиром на то да је Ваша идеја била да се текст "Путујуће позориште Шопаловић" постави на сцену, какав је био изазов учествовати у таквом једном пројекту?

ЧЕКИЋ: Текстови Љубомира Симовића представљају најзначајнија дјела наше драмске литературе. Ја сам својевремено објавила и своју анализу Симовићеве "Хасанагинице" у часопису "Словеса". Играти у "Шопаловићима" велика је част и изазов за сваког глумца. Не вјерујем да постоји глумац на нашим просторима који не би волио да одигра неки од његових ликова.

* ГЛAС: Какав данас има значај Симовићев текст, с обзиром на то да је писан 40-их година, а добар дио сличних ситуација смо доживјели и 90-их година?

ЧЕКИЋ: Као и сви други велики текстови, и драма "Путујуће позориште Шопаловић" је савремена и свевремена.

* ГЛAС: Тумачите једну од главних улога у представи. Можете ли нам рећи на који начин сте доживјели свој лик и како сте га градили на сцени?

ЧЕКИЋ: Играм глумицу која је у позоришту доживјела своје тренутке славе, као и падове, као неминовност људског живљења. То је жена која зна да носи усуд своје професије, која зна да остане достојанствена и поносна и онда када се суочава са близином смрти, када је гурају у блато или када умире од глади.
* ГЛAС: Симовићев текст се, између осталог, бави и границом између позоришта и реалности. Постоји ли та граница између реалности и театра?

ЧЕКИЋ: Наравно. Када не би било разлике, позориште би било неподношљиво.

* ГЛAС: Какво је искуство било сарађивати са редитељем Владимиром Лазићем?

ЧЕКИЋ: Са Владимиром Лазићем сам радила и прије десетак година када је режирао "Лажу и паралажу". Остао је исти. Бескомпромисан када је у питању умјетнички чин. Театарски стваралац који никада није задовољан и који непрекидно проналази новија и боља рјешења. Поштен и досљедан у својој љубави и вјери у театарску моћ.

* ГЛAС: Колико сте задовољни "финалним производом" и реакцијом публике послије премијере?

ЧЕКИЋ: Мислим да је представа изузетно добра. Такве су и реакције публике.