Љиљана Благојевић: Каријера се гради на одбијеним улогама

Људи су почели да се плаше и жао ми је због тога. Кроз историју српски народ је био све, само није био страшив. A где влада страх, ту нема напретка. Страх никоме добро није донео, јер паралише човека.

Рекла је ово за "Глас Српске" београдска глумица Љиљана Благојевић, коју је публика гледала и завољела преко бројних улога у театру, али и филмским и телевизијским серијама.

Од Бранкице, која је средином осамдесетих била у "Бољем животу", па до Радмиле у серији "Горки плодови", Љиљана Благојевић остала је многима једна од омиљених српских глумица.

И у приватном животу окружена је људима који се баве умјетношћу, јер је њен супруг писац и редитељ Синиша Ковачевић, а кћерка глумица Калина Ковачевић.

* ГЛAС: На какве сте реакције публике наишли послије приказивања серије "Горки плодови", која апсолутно оправдава свој наслов?  

БЛAГОЈЕВИЋ: Серија је имала јако добру гледаност и потврдила је да није тачно да народ хоће да гледа само нешто смешно и само комедије. Ми смо мислећи народ, који и те како уме да препозна квалитет. Међутим, има нешто друго што се десило, а то је да су нам сви говорили: "Јао, чувајте се! Како сте смели то да прикажете?" Ту сам била збуњена и препознала сам нешто за шта сам мислила да не постоји у мом народу, а то је нека доза страха. И данас ме неки људи питају да ли ће бити наставка "Горких плодова". То је серија која је настала две године пре него што се емитовала. Онда се десило да прикажемо једну епизоду, па да се сутрадан деси нешто слично. Схватила сам да ми живимо заправо у тој суровој транзицији, где све ружно испливава и догађа се све оно што је најтеже. Што каже Иво Aндрић, у тим смутним и бурним временима талог изађе на површину, а паметан човек занеми, сачека да то прође и онда се оглашава. Истина је да су "Горки плодови" били веома гледани. Не знам да ли је то свима одговарало, али чињеница је да постоје они који би волели да се деси наставак. Можда ће се једног дана и наставити из визуре неких других јунака који су постојали у серији.

* ГЛAС: Имали сте шансу да играте бројне улоге и на филму и у позоришту. Да ли сте сами бирали улоге или су оне проналазиле Вас?

БЛAГОЈЕВИЋ: Бирала сам од онога што је понуђено и одиграла сам преко 60 представа у позоришту. Ту је и десетак серија, 40 до 50 филмова, међу њима и копродукција са Италијанима. Стојим на становишту да се каријера гради на одбијеним улогама, а не само на одиграним. Важно је колико си спреман и храбар да препознаш шта ће те водити напред и да одбијеш све оно што мислиш да ће ти штетити. У овим годинама у којима сам сада то за мене није више толико битно, јер је моја каријера потврђена. Међутим, то је јако важно за младе глумце. Оно што учим младе је да буду стрпљиви, јер ће праве улоге доћи.

* ГЛAС: Живите у апсолутној умјетничкој породици. Ваш супруг је драмски писац и редитељ, а кћерка глумица. Да ли сте због тога лакше успијевали и у послу којим се бавите?

БЛAГОЈЕВИЋ: Синиша и ја смо се упознали још док смо били студенти. Заједно смо почињали и заједно ишли кроз живот. Калина више не живи са нама. Пошто се бави истим послом као и ја, знала је шта ће је све чекати. Говорила сам јој да је то ужасно тежак посао, али да је најважније да ради оно што воли. Не знам како би било живети са другим човеком, који се бави другом професијом, али драго ми је када могу да се посаветујем и питам Синишу за савет. Привилегија је живети са таквим интелектуалцем, паметним човеком који ће заиста оставити трага у послу којим се бави. Синиша је храбар човек и каже оно што мисли. Када погледам његове интервјуе од пре 30 година, видим да је доследан и дивно је живети са таквим човеком, који уз то припада мојој бранши. Иако су људи некада коментарисали нашу сарадњу, не желим да себи ускратим сарадњу да врхунским писцем и редитељем. Обоје смо направили своје самосталне каријере. Сигурно је лакше у уметничком браку, али боље је што нисмо обоје глумци или писци.          

* ГЛAС: Које Вас нове улоге очекују у театру или на филму?

БЛAГОЈЕВИЋ: Требало би да радимо серију "Велика драма", али због снимања нам је потребна зима. Један део би требало да се снима у Херцеговини, јер нам је потребан тај камен, други део у Војводини, а трећи у студију. Ту има доста посла, велика је серија, има много глумаца. Синиша такође завршава своју нову драму, а надам се ћу ја глумити, јер је реч о мојој генерацији. Глумићу и у једној великој италијанској серији. И ова нова представа "Нек' му је лака црна земља", Позоришта "Славија", привукла је публику. Где год идемо, прича је тако препознатљива и нема границе ни одређења. Може било где да се игра и догађа.       

Права улога

- Права улога нађе свог глумца и не треба по сваку цену прихватати све да се ради. То је као када бисте стално излазили на нека места где се не осећате добро и онда вас поистовете са тим људима и не зову вас на права места - каже Љиљана Благојевић.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.