Ljiljana Blagojević: Karijera se gradi na odbijenim ulogama

Ljudi su počeli da se plaše i žao mi je zbog toga. Kroz istoriju srpski narod je bio sve, samo nije bio strašiv. A gde vlada strah, tu nema napretka. Strah nikome dobro nije doneo, jer parališe čoveka.

Rekla je ovo za "Glas Srpske" beogradska glumica Ljiljana Blagojević, koju je publika gledala i zavoljela preko brojnih uloga u teatru, ali i filmskim i televizijskim serijama.

Od Brankice, koja je sredinom osamdesetih bila u "Boljem životu", pa do Radmile u seriji "Gorki plodovi", Ljiljana Blagojević ostala je mnogima jedna od omiljenih srpskih glumica.

I u privatnom životu okružena je ljudima koji se bave umjetnošću, jer je njen suprug pisac i reditelj Siniša Kovačević, a kćerka glumica Kalina Kovačević.

* GLAS: Na kakve ste reakcije publike naišli poslije prikazivanja serije "Gorki plodovi", koja apsolutno opravdava svoj naslov?  

BLAGOJEVIĆ: Serija je imala jako dobru gledanost i potvrdila je da nije tačno da narod hoće da gleda samo nešto smešno i samo komedije. Mi smo misleći narod, koji i te kako ume da prepozna kvalitet. Međutim, ima nešto drugo što se desilo, a to je da su nam svi govorili: "Jao, čuvajte se! Kako ste smeli to da prikažete?" Tu sam bila zbunjena i prepoznala sam nešto za šta sam mislila da ne postoji u mom narodu, a to je neka doza straha. I danas me neki ljudi pitaju da li će biti nastavka "Gorkih plodova". To je serija koja je nastala dve godine pre nego što se emitovala. Onda se desilo da prikažemo jednu epizodu, pa da se sutradan desi nešto slično. Shvatila sam da mi živimo zapravo u toj surovoj tranziciji, gde sve ružno isplivava i događa se sve ono što je najteže. Što kaže Ivo Andrić, u tim smutnim i burnim vremenima talog izađe na površinu, a pametan čovek zanemi, sačeka da to prođe i onda se oglašava. Istina je da su "Gorki plodovi" bili veoma gledani. Ne znam da li je to svima odgovaralo, ali činjenica je da postoje oni koji bi voleli da se desi nastavak. Možda će se jednog dana i nastaviti iz vizure nekih drugih junaka koji su postojali u seriji.

* GLAS: Imali ste šansu da igrate brojne uloge i na filmu i u pozorištu. Da li ste sami birali uloge ili su one pronalazile Vas?

BLAGOJEVIĆ: Birala sam od onoga što je ponuđeno i odigrala sam preko 60 predstava u pozorištu. Tu je i desetak serija, 40 do 50 filmova, među njima i koprodukcija sa Italijanima. Stojim na stanovištu da se karijera gradi na odbijenim ulogama, a ne samo na odigranim. Važno je koliko si spreman i hrabar da prepoznaš šta će te voditi napred i da odbiješ sve ono što misliš da će ti štetiti. U ovim godinama u kojima sam sada to za mene nije više toliko bitno, jer je moja karijera potvrđena. Međutim, to je jako važno za mlade glumce. Ono što učim mlade je da budu strpljivi, jer će prave uloge doći.

* GLAS: Živite u apsolutnoj umjetničkoj porodici. Vaš suprug je dramski pisac i reditelj, a kćerka glumica. Da li ste zbog toga lakše uspijevali i u poslu kojim se bavite?

BLAGOJEVIĆ: Siniša i ja smo se upoznali još dok smo bili studenti. Zajedno smo počinjali i zajedno išli kroz život. Kalina više ne živi sa nama. Pošto se bavi istim poslom kao i ja, znala je šta će je sve čekati. Govorila sam joj da je to užasno težak posao, ali da je najvažnije da radi ono što voli. Ne znam kako bi bilo živeti sa drugim čovekom, koji se bavi drugom profesijom, ali drago mi je kada mogu da se posavetujem i pitam Sinišu za savet. Privilegija je živeti sa takvim intelektualcem, pametnim čovekom koji će zaista ostaviti traga u poslu kojim se bavi. Siniša je hrabar čovek i kaže ono što misli. Kada pogledam njegove intervjue od pre 30 godina, vidim da je dosledan i divno je živeti sa takvim čovekom, koji uz to pripada mojoj branši. Iako su ljudi nekada komentarisali našu saradnju, ne želim da sebi uskratim saradnju da vrhunskim piscem i rediteljem. Oboje smo napravili svoje samostalne karijere. Sigurno je lakše u umetničkom braku, ali bolje je što nismo oboje glumci ili pisci.          

* GLAS: Koje Vas nove uloge očekuju u teatru ili na filmu?

BLAGOJEVIĆ: Trebalo bi da radimo seriju "Velika drama", ali zbog snimanja nam je potrebna zima. Jedan deo bi trebalo da se snima u Hercegovini, jer nam je potreban taj kamen, drugi deo u Vojvodini, a treći u studiju. Tu ima dosta posla, velika je serija, ima mnogo glumaca. Siniša takođe završava svoju novu dramu, a nadam se ću ja glumiti, jer je reč o mojoj generaciji. Glumiću i u jednoj velikoj italijanskoj seriji. I ova nova predstava "Nek' mu je laka crna zemlja", Pozorišta "Slavija", privukla je publiku. Gde god idemo, priča je tako prepoznatljiva i nema granice ni određenja. Može bilo gde da se igra i događa.       

Prava uloga

- Prava uloga nađe svog glumca i ne treba po svaku cenu prihvatati sve da se radi. To je kao kada biste stalno izlazili na neka mesta gde se ne osećate dobro i onda vas poistovete sa tim ljudima i ne zovu vas na prava mesta - kaže Ljiljana Blagojević.  

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.