Лако је другима

Од малих ногу, суздржан колико могу, осврћем се око себе и завидим. У обданишту сам често остајао у друштву васпитачице и зависти по одласку друге дјеце, јер су по њих родитељи долазили прије мојих; а онда када нису, мислио сам да ће можда најбољи провод да се распламса баш након што ме одведу. Друга дјеца, такође, имала су у близини дједове, баке, тетке, стричеве, ујаке..., који знају да дају поклоне и воде на разноразна мјеста.

Осим брата и родитеља, моја родбина била је просторно удаљена и није била редован извор таквих благодати. Да је бар била довољно далеко, у страним земљама са шаренилом робе широке потрошње, помогла би у сузбијању моје зависти изазване пристизањем тамошњих производа у руке овдашње друге дјеце, посредством њихове родбине из иностранства.

Онда сам од одраслих чуо општеважеће оправдање за све врсте зависти и одмах га усвојио: лако је њима.

Послије сам завидио вршњацима на тјелесним и духовним знацима полне зрелости и разиграности. Прво мушкарцима хетеросексуалцима, на мужевности, па мушкарцима хомосексуалцима, на безазленој приступачности код жена. Највећу завист у полном сазријевању ипак су ми изазивале жене, јер су оне већ биле то у шта сам настојао да проникнем, не бих ли им се приближио. Са поражавајућом недостижношћу завидио сам женској хомосексуалности, а дошао сам и дотле да завидим женама на томе што, говорећи о себи и користећи исти језик као и ја, могу да говоре у женском роду, истичући тако господарење тајном коју сам истраживао.

Чудовиште моје зависти товило се и постајало неизбирљиво у својој прождрљивости свега јестивог туђег: лични и пословни успјех, стваралачко достигнуће, природна љепота, углед народности и држављанства, одважност насилника, достојанство жртве, постојаност и самоувјереност, промјенљивост и покретљивост, сложеност, једноставност, префињеност, непосредност, дубокоумност, простодушност, полет, спокој...

С друге стране, кад се овом чудовишту учини да се налази пред туђим слабостима, неуспјесима, неприликама и кобним усудима, облије га заударајућа свјежина самољубља и озари слузава снага. На ток тих тмурних судбина чудовиште не може да утиче, може само да им изриче своју самодопадљиву промуклу утјеху.

Ово моје чудовиште има сувише много глава да бих ја све њих једним замахом мача могао себи да самоодрубим, па вребам и користим прилику, док спава, вратове да напипам...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.