Квазисатира умјесто литерарног хумора

БAЊAЛУКA - Најгоре вријеме за сатиру је најбоље вријеме. Из тог главног разлога, али и из два-три споредна, сатира као књижевна врста посљедњих година у Републици Српској доживљава и проживљава своје златно доба, што опет, мање-више, пролази незапажено.

Рекао је ово "Гласу Српске" сатиричар, добитник бројних награда за сатиру и уредник часописа "Носорог" Миладин Берић.

- Поред моје маленкости, истакао бих још неколико имена која су овјенчана бројним признањима, али само са оне стране Дрине, а то су Јово Николић, Живко Вујић, Слободан Јанковић и Божо Марић. Aко још додамо да се млађе снаге, а ту прије свега мислим на Станислава Томића из Зворника, те Ернеста Бучинског и Динка Османчевића из Бањалуке, који се крупним корацима приближавају самом врху сатиричне сцене, онда је и будућност сатире свијетла - каже Берић.

Сатира у Српској је боља од стварности, или барем од оне њене лошије стране коју пародира и сецира у својим текстовима, сматра публициста и афористичар Ђорђе Латиновић.

- У Републици Српској има неколико зрелих аутора овог књижевног жанра, али о томе се мало или готово ништа не зна у јавности. То не прати јавна рецепција и друштвено признање у средини у којој живе ови аутори - истиче Латиновић.

Према његовим ријечима, жалосно је да се књиге сатиричне и хумористичне књижевности уопште не кандидују нити добијају књижевне награде које додјељују разне књижевне и некњижевне асоцијације и организације.

Миладин Берић истиче да се на разноразним конкурсима оваква остварења прескачу, или свјесно заобилазе, "као да су писана на неком другом језику, или као да су мање вриједна, односно нису литература".

- Не постоји ниједна значајна и друштвено репрезентативна књижевна награда у области сатире изузев скромне, али тиме још узвишеније промотивне мисије листа "Носорог" - нагласио је Ђорђе Латиновић.

Тако уредник овог јединог сатиричног часописа у Српској Миладин Берић истиче да је било покушаја у Добоју и Приједору да се покрену слични часописи, али су, нажалост, трајали свега два до три броја.

- Тако да је, бар што се тиче Српске, књига спала само на једно слово, што је свакако недовољно, али ништа боља ситуација није ни у окружењу - каже Берић.

Према мишљењу Ђорђа Латиновића, сатиричари су јако мало експонирани у јавности.

- Иако наши сатиричари освајају запажене награде у региону, по мени најлошији однос према сатири је у медијима, нарочито комерцијалним електронским. Забављачки и шоуменски хумор и квазисатира замијенили су писану књижевну сатиру и фини литерарни хумор - сматра Латиновић.

Он додаје да једина одговорност да сатира стекне бољи јавни статус је на јавним медијским емитерима, електронским и штампаним.

- Од медија зависи шта ће имати пролаз у јавни простор и како ће се креирати укус публике - закључио је Латиновић.

Издаваштво

- Сатира као књижевна врста је у сваком погледу потцијењена, почевши од факултета који је у свом програму једва дотичу, преко књижевних критичара који у Српској не постоје, до издавача који се нерадо одлучују да штампају сатирична издања, јер по њима не треба призивати ђавола. Ипак, поред свих проблема сатиричари успијевају, додуше о свом трошку, да издају понеку збирку која нађе свој пут до читалаца - рекао је Миладин Берић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.