Кривина

Вијуга нам мозак, вијуга нам стомак, вијуга нам крв, вијуга нам корак...

Прави живот није прав, него је кривудав. Правац се јавља једино унутар тежње воље да оствари своје намјере. Међутим, изгледа да се и задивљујуће непоколебљива тежња снопа свјетлости да се креће најкраћим путем, односно да иде потпуно право, ипак остварује кривудавим кретањем свјетлосних таласа. Човјек успијева да оствари своју намјеру да опредмети правац, на примјер у грађевинарству, али и та човјекова намјера, као и било која друга намјера, остварује се кривудавом путањом.

С друге стране, кривудавост остваривања наше превасходне и најтврдоглавије тежње, тежње да опстанемо, дакле да се прехранимо, јасно се одражава у кривинама средстава која за ту сврху користимо. Ми закривљујемо одломљену грану и за њене крајеве завезујемо затегнуту нит, па тако начињеним луком одапињемо стријеле закривљених путања и ловимо оброк. Закривљујемо и метал, да бисмо направили удицу за риболов или срп за жетву. И у случају да наше прехрањивање не захтијева од нас употребу ових средстава и да пред собом имамо обезбијеђен, зготовљен и послужен оброк, ми се служимо закривљеним здјелама, тањирима, кашикама, виљушкама, или умјесто прибора користимо могућност закривљивања наших прстију. Прибјегавање погодностима кривина, које нам се нуди за пожељно одвијање појединачног опстанка, у случају пријетње упражњавамо као "хватање кривине".

Колико је кривина важна за опстанак сваког од нас појединачно, толико је важна и за опстанак наше врсте у цјелини. Нагон који у нама подстиче размножавање наше врсте развија нам посебну чулну осјетљивост, и, иако она у извјесној мјери може да се осамостали у односу на нагон који је првобитно утицао на њен развој, она никад не избива из нас. Ова осјетљивост осјетљива је на привлачност и на заводљивост. Уз помоћ те наше чулне осјетљивости, с једне стране, и наших особених кривина, с друге, ми имамо способност да готово савршено непогрешиво разликујемо било која два људска лица или тијела, која због те различитости, између осталог, дјелују на нас више или мање привлачно и заводљиво. Без кривудавости нема привлачности и заводљивости.

Као што су човјеково лице и тијело особено кривудави, тако је особено кривудава и његова свијест. Отуд нам једнако кривуда општа сагласност, како о мјерилу по којем нека кривина чини љепоту или не, тако и о мјерилу по којем нека кривина чини кривицу или не. Кривудају нам, тако, љепота и кривица, док им се путање не сретну на истом мјесту, па даље кривуда једна, јер друге више нема.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.