Костим дио личности глумца

Позориште Приједор је први пут у својој 57 година дугој традицији организовало ретроспективну изложбу позоришног костима. Директор ове установе Зоран Барош нагласио је да је ријеч о костимима који су коришћени у представама у посљедњих 20 година, а не од 1953. године, како је то првобитно било замишљено.

- Нисмо били у могућности да покажемо један шири спектар костима, јер су фундуси за њихово чување јако мали и неусловни да би се нешто очувало 57 година. Aли без обзира на то, изложени су костими и сценографије из неколико занимљивих представа новијег датума, тако да вјерујем да значај изложбе тиме није умањен - рекао је Барош.

Он је додао да је на костимима у протеклом периоду радио свега 21 аматерски и професионални костимограф. Од Иде Билуш, Сеада Блекића, Зденке Јагетић, Озренке Мујезиновић, Расима Мусића, Љубе Петричића, Бранка Петровића, Блаженке Станић, Вида Фијана, Мехе Чиркинагића, Марије Кнежевић, Драгана Топића, Злате Когелник, Раде Ступара, Раденка Билбије, Дарка Цвијетића, Владимира Влачине, Јелене Карановић, Весне Теодосић, Иване Јовановић, све до Иванке Вање Поповић. Укупно 21 костимограф радио је у 57 година на костимској визуализацији 220 представа.

- И овим путем смо жељели да покажемо да костим није само парче крпе већ рефлекс психологије личности која га носи и то је потврда да се костимограф не бави само временом него психологијом личности, како је написала једна од највећих костимографа на просторима бивше Југославије Љиљана Драговић - казао је Барош и додао да чаролије представе нема ако нема костима којима се препознаје епоха и културне прилике у којима се представа одиграва.

Он је додао да су се костимска рјешења развијала и разликовала. Зависила су и од захтјева редитеља, костимографске маште, али и новца који је у појединим тренуцима и периодима био на располагању. Но, оно што је сигурно, увијек је био у "служби" представа, покушавајући обиљежити неку временску епоху, ликове и њихове карактере.

Костиме на овој изложби су носили глумци ансамбла позоришта, али и чланови драмског студија "Живко Десница". Један од учесника изложбе је глумац Дарко Цвијетић.

- Костим је дио личности глумца и у позориштима с правом постоји институција костима, јер су они свједочанство и о лику који је тумачен, али и о глумцу који га је остварио у представи. Неминовно је да се оствари та веза као што је рецимо ова која је остварена између мене и лика Естрагона којег играм у представи "Чекајући Годоа" и драго ми је што само га обукао послије шест година - рекао је Цвијетић.

Да је изложба побудила и мало носталгије код глумаца потврдио је Желимир Ривић који је на овој ревији костима носио костим Владимира из исте представе.

- Не само да сам радо обукао тај костим него сам се са великом носталгијом присјетио лика која сам играо у представи са Дарком Цвијетићем. Не само да сам радо носио тај костим него сам са великом радошћу одиграо ту представу. То је била једна од мојих најдражих представа и веома бих волио да ова идеја о костимима оживи и поновну идеју о њеном репризирању. Некако сам се везао за тај лик, јер сам у њему најприроднији, а вјерујем да је и публика уживала те 2004. године када смо је играли.

Глумица Зорица Јојић је истакла да је тешко да одреди који јој је костим најдражи, већ да има улоге које су јој мало драже од осталих, а за костим је битно да је функционалан и да глумце не спутава. Она је за ову прилику обукла костим монахиње са овогодишње Светосавске академије.

Изложба позоришних костима организована је у оквиру манифестације "Приједорско културно љето", а судећи према интересовању публике, као и броју и љепоти костима из фундуса Позоришта Приједор, вјероватно ће бити организована бар још једна оваква изложба.

Чаролије представе нема ако не постоје одговарајући костими на основу којих се препознају епоха, друштвени односи и културне прилике у којима се представа одиграва. Без њих не постоји ни заокружена прича о лику, па зато глумци врло често говоре да је костим њихова "друга кожа".

- Костими су прво што публика види кад почне представа, а посљедње мјесто имају у критичким приступима - записала је, не без горчине, у једном свом есеју позната америчка костимографкиња Дирдри Кленси.

Допуна

- Костим јест битан, али није одлучујући и пресудан, јер одијело не чини човјека, али га надопуњује и чини човјеком. С друге стране, када су глумци у питању, ако глумац не донесе ту улогу коју игра, нема тог костима који ће да је оправда, јер одијело не чини човјека, али га допуњава - казала је Јојићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.