Костић и Текелија на сликарском платну

БЕОГРAД - Изложба "Портрети часника и добротвора Матице српске", која је отворена у Галерији СAНУ, представља репрезентативни избор личности које су обиљежиле рад Матице српске као најстарије културне и образовне институције код Срба.

Настала током 18, 19. и 20. вијека одабрана умјетничка дјела илуструју историју ове институције кроз портрете њених часника и добротвора и њихове биографије.

Жеља организатора изложбе је била да покаже људски лик институције која је већ 185 година у служби српског народа.

Поставка обједињује неколико цјелина, а међу њима најзначајнију чине оснивачи, предсједници и секретари, тачније прегаоци који су активно учествовали у раду Матице српске.

То су личности које су својим визионарством и несебичним залагањима поставиле темеље и деценијама развијале и унапређивале идеје оснивача о потреби српског народа за институцијом која ће бринути о језику, науци, књижевности и умјетности.

Међу њима су: Јован Хаџић, Павле Трифунац, Стеван Брановачки, Aнтоније Хаџић, Младен Лесковац, Живан Милисавац. Групу интелектуалних добротвора чине портрети оних који су својим стручним знањима и креативношћу дали допринос активностима Матице српске.

Они су представљени портретима уредника Летописа, књижевника, научника, умјетника - Лукијан Мушицки, Јаков Игњатовић, Лаза Костић, Новак Радонић, Михајло Пупин, Aница Савић Ребац. Незаобилазни у групи добротвора су велики задужбинари Сава Текелија и Марија Трандафил који су својим несебичним даром обезбиједили рад Матице српске и они мањи, али не мање вриједни, који су сви заједно својим даровима и завјештањима омогућили опстанак и напредак Матице српске у протеклим вијековима.
Истовремено, ова изложба представља и пресјек историје портретског сликарства у Срба, почевши од најранијих портрета из првих деценија 18. вијека, насталих у вријеме формирања националне умјетности новијег доба.

Матица српска основана је 16. фебруара 1826. године у Пешти. Окупљени оснивачи одлучили су да на Оснивачком писму своје потписе ставе укруг, како не би било никакве разлике међу њима. Били су то Гаврило Бозитовац, Јован Деметровић, Јосиф Миловук, Петар Рајић, Aндрија Розмировић, Георгије Станковић и Јован Хаџић.

Публикације

Матица српска има око двије хиљаде сарадника који су укључени у више десетина научних и развојних пројеката, у оквиру Одељења за књижевност и језик, Лексикографског одељења, одељења за друштвене и за природне науке, за ликовне и сценске уметности и за музику, као и Рукописног одељења. Сарадници припремају прилоге за десет Матичиних научних часописа и припремају публикације од капиталног значаја за српску културу и науку, као што су Српска енциклопедија, Српски биографски речник, Речник српског језика и Правопис српског језика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.