Конкурс сваке три године

БAЊAЛУКA - Иако је Закон о стицању статуса самосталних умјетника Републике Српске послије деценијског чекања коначно и донесен у мају ове године, према мишљењу реномираних умјетника Српске, обилује мањкавостима.

Још увијек није расписан ни конкурс на који би ствараоци могли да се пријаве ради добијања статуса самосталних умјетника.

Помоћник министра за културу Републике Српске Ирена Солдат-Вујановић рекла је за "Глас Српске" да се тренутно ради на креирању подзаконских аката, као и да ће конкурс вјероватно бити расписан тек сљедеће године.

Према мишљењу академског сликара Михаила Раките, у доношењу закона било је неопходно да учествују и ствараоци, дакле они на које се он односи.

- Највећа замјерка је што закон није прошао кроз неопходне јавне расправе. Све је то доста траљаво одрађено. Могу вам потврдити и да мене заиста нико од надлежних није звао да учествујем у изради овог закона. Кога су из министарства то од стручњака питали за мишљење и с ким су разговарали, заиста не знам - каже Ракита.

Књижевник Боро Капетановић, који деценијама живи од свог писања, каже да га такође нико није питао за мишљење.

- Пошто се у законе разумијем као моја стрина у хулахоп чарапе, закон не могу коментарисати. Aли то да ме нико по питању слободе и умјетности још ништа није питао, то могу да вам потврдим - истиче Капетановић.

Он је додао да је закон вјероватно намијењен "амбициозним и ушћуперним", те да не види да ће то ријешити основне егзистенцијалне проблеме са којима се сусрећу умјетници.

Према ријечима Ирене Солдат-Вујановић, у изради закона учествовала су удружења регистрована за различите области културе и умјетности на територији Републике Српске, као и друга заинтересована лица.

Велики проблем, према мишљењу драмског умјетника Aлександра Саше Сибиновића, јесте то што је веома слаба иницијатива од стране самих умјетника да утичу на надлежне како би се то стање промијенило.

- Толико је тога што није статусно решено, од стажа, бенефиција, преко признања која су свакако заслужили, једноставно речено, уметници од дела. Постоје уметници који су цели живот посветили давању у уметности. И када дођу у неке одређене године када су времешни, е то онда постаје велики проблем - каже Сибиновић.

Ракита истиче да је и проблем што се јако дуго чекало са доношењем овог закона.

- Замислите у каквој су ситуацији људи који су давно дипломирали. Буквално му је закон недостајао тих 15, или десет година да би могао на неки начин пристојно да живи од свога рада - рекао је Ракита.

Како је истакао Саша Сибиновић, умјетници су увијек били на маргини и у времену бивше Југославије.

- Aли тада смо макар имали одређену врсту благонаклоности, а сада заиста немамо ништа и свима смо "задња рупа на свирали" - закључио је Сибиновић.

Читајући закон, Михаила Ракиту је највише, каже, "уболо" то што се конкурс расписује сваке три године, "што значи да ће надлежни о умјетницима 'бринути' кампањски".

- Чекати три године да можете да конкуришете, мислим да је стравично дуг временски период. Због цијелог тог никаквог стања, данас ријетко ко иде у слободњаке - додао је Ракита.

Законом је омогућено умјетнику да на легалан начин живи од свог рада, а према мишљењу умјетника, требало би да постоји и социјално осигурање које би сносила држава, као и регулисање радног стажа.

Егзистенција

- Не знам да ли се ико икада запитао како је завршити факултет и годинама живјети, рецимо, од свирања клавира, писања књиге, глуме или стварања слике. Бојим се да се то нико не пита, као ни то како је немати социјално осигурање, радни стаж, никакав друштвени статус. Питам се какав је то однос друштва и државе према умјетницима и умјетности, која је стуб сваког друштва - истакао је Михаило Ракита.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.