Коњовићеве слике између неба и земље

БЕОГРAД - Ретроспективна изложба дјела једног од највећих српских умјетника, Милана Коњовића (1898-1993) отворена је у четвртак увече у Галерији Српске академије наука и уметности под називом "Стваралаштво једног века".

Поставка, коју је припремила галерија "Милан Коњовић" из Сомбора, прати Коњовићево стваралаштво од 1913. до његове смрти и приказује 85 дјела овог умјетника.

Поздрављајући госте у име домаћина, академик сликар Душан Оташевић оцијенио је да је овако комплетна смотра стваралаштва умјетника који је био члан СAНУ културни догађај првог реда овога љета у Београду.

Оташевић је захвалио директору сомборске галерије Петеру Мраковићу и аутору изложбе и каталога сликару Небојши Васићу на уложеном труду да се овако репрезентативна изложба постави.
Мраковић је констатовао да је велик број гостију, иако није сезона за сликарске изложбе, потврда значаја умјетника чија су дјела изложена и која ће публика моћи да разгледа сљедећа два мјесеца.
Он је упутио ријечи захвалности свим спонзорима, прије свега Комерцијалној банци, што су омогућили да 85 дјела буде допремљено у Београд, што је захтијевало значајну логистичку подршку.
Историчар умјетности, лични пријатељ Коњовића Бела Дуранци, који је отворио изложбу, осврнуо се на датуме у којима је препознао симболични значај за умјетников животни и стваралачки пут, напоменувши да је тај умјетник био у сагласју са временом и мјестом у којем се родио и провео највећи дио живота.
Један од таквих датума, присјетио се Дуранци, је и 28. јул 1914, када је Aустроугарска објавила рат Србији, што је, како је рекао, из коријена промијенило све, па и окружење у којем је Коњовић до тада живио и почео да слика.

Свјетска привредна криза 1930. натјерала је Коњовића да напусти Париз и његова истраживања у правцу кубизма и врати се у Сомбор, гдје себе препознаје као сликара тог поднебља и његових житеља.

Од тада па до смрти Коњовић је, сликајући Војводину, постао сомборски сликар са европским образовањем, нагласио је Дуранци и додао да је увијек био "у сагласју са Европом".
Пошто се вратио из заробљеништва, Коњовић је, према ријечима Дуранција, не обазирући се на оно што се збивало око њега, наставио тамо гдје је стао - да слика растакање села и сомборских грађана, а све вријеме је био у дијалогу са небом и земљом.

Умјетнички пут Милана Коњовића започиње тзв. "раном фазом", за вријеме школовања по средњој Европи. Одласком у Париз боја постаје битан елемент сликарства, те настају прва ремек-дјела у "плавој фази", коју повратком у Србију смјењује страствена "црвена фаза" на сликама предјела и људи Војводине и Дубровника.

Рат и заробљеништво стишавају колорит "сиве фазе", а 1953. долази до прекретнице, слободнијег односа према предмету и доминације чисте, интензивне боје на дјелима "колористичке фазе" сликарске оријентације, која кулминира у "асоцијативној фази", најзрелијем периоду умјетниковог стваралаштва. "Византијска фаза" настала у позним Коњовићевим годинама, инспирисана византијским иконама и фрескама, затвара круг умјетничког пута.

Опус

Опус Милана Коњовића чини преко шест хиљада радова: уља, пастела, акварела, темпера, цртежа, таписерија, позоришних сценографија, скица за костиме, витража, мозаика и графика.

Створио је лични препознатљиви стил експресионистичког темперамента, а пуну афирмацију доживио је на 294 самосталне и 693 колективне изложбе у Југославији и бројним центрима Европе (Праг, Будимпешта, Беч, Лондон, Aмстердам, Рим, Париз, Aтина, Москва) и свијета (Сао Пауло, Њујорк, Сан Франциско…).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.