Концертом за бебе почиње други “Јуху фест” у Бањалуци

Након прошлогодишњег премијерног издања “Јуху феста”, фестивала за цијелу породицу, ове године публику чека још занимљивији програм који је, по ријечима Драгане Марић, глумице и једног од оснивача ГПЈ и “Јуху феста”, логичан наставак деценијског дјеловања “Јуху сцене” у “Јазавцу”. Вођени потребом да се промовише дјечија “Јуху сцена” на којој се већ годинама изводе сјајне представе за дјецу, покренули су овај фест са жељом да најмлађима понуде више од самог позоришта. Поред представа, малишани и њихови родитељи могу да уживају у богатом културном, забавном и едукативном садржају, од концерта за бебе до радионица за најмлађе.

Други “Јуху фест” диже љествицу очекивања на виши ниво, а по ријечима Драгане Марић, побољшање квалитета је вишеструко у свим сценским сегментима, али и гостовањем позоришта из региона те помоћи колега са домаће сцене.

- За разлику од првог фестивала, који је презентовао комаде у продукцији ГПЈ, ове године имамо гостујуће представе. Публика ће имати прилику да гледа представу “Прича без везе” позоришта “Poco Loco” из Загреба, те “Кли и Клак”, “Чича Мичиног позоришта” из Београда. И ове године долази нам сјајни Тоде Николетић, писац чији књижевни рад цијенимо и по чијем тексту већ девет година изводимо представу “Пут по свијету на тротинету” - рекла је Марићева.

Додала је да ће Николетић са музичарем Банетом Росићем извести представу “Како настаје пјесма”.

- Ту су и пријатељи из “Невид театра”, који већ годинама продуцирају сјајне представе иако немају свој простор за рад нити сцену. Новост на “Јуху фесту” од ове године је програм “Читање бајки”. Бајке ће читати четири глумице, које ће кроз књижевна дјела малишане увести у бајковите свјетове. Жеља нам је да у чаробној и пријатној атмосфери најмлађа публика доживи позориште на другачији начин - рекла је Марићева.

Талентована глумица је истакла да се публика за културу не проналази, већ ствара и то озбиљним и систематичним радом који траје дуго и чији се резултати виде много генерација у будућности, али да се труд мора исплатити иако вријеме у којем живимо није претјерано наклоњено ни култури ни стрпљењу.

- Култура је одувијек живи свједок сукоба и друштвених превирања, али и извор сарадње и изградње повјерења међу народима, заједницама и појединцима. Колико ми је познато, у РС, нажалост, немамо стратегију за развој публике и културне анимације. У развијеним земљама постоји модел гдје се појам културног планирања поставља као основни услов бављења културом за установе културе, невладине организације и друге. Потребно је кренути од личне иницијативе и акције, што већ годинама уназад већина културних радника, умјетника и покушава - закључила је она.

Подршка

Марићева је истакла да је неопходно освијестити људе о важности оваквих догађаја.

- Ту, прије свега, мислим на институционални сектор, јер су буџети за овакве пројекте јако мали. Позоришта су институције које производе културне производе, а сваки производ кошта. Када се ради на једној представи, ангажован је велики број људи, а људи су кадрови који имају своју цијену. Поред израде сценографије и костима, ту је и много уложене енергије, планирања и организовања. Зато је потребно разумијевање, поштовање и подршка државних и градских институција како бисмо друштву понудили квалитет у продукционом и умјетничком смислу - рекла је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.