Књижевност не сме да буде јабука раздора

Првенствена улога књижевности, без обзира на то како она била политички манипулисана, је да спаја људе, а не да буде јабука раздора. Било би добро да покажемо толико ширине и коначно схватимо то.

Рекао је ово за “Глас Српске” академик Светозар Кољевић, који је недавно говорио на округлом столу “Статус српске књижевности у БиХ”, који је организовало Друштво чланова Матице српске у Републици Српској.

Додао је да колико год ми цијенили своју памет и с разлогом и без разлога, не би било лоше погледати како стоји с неким аналогним ситуацијама у књижевности неких других народа.

Наводи да у Швајцарској постоје три књижевности и то на француском, њемачком и на италијанском језику. И код нас имају три књижевности, само што су наше књижевности на заједничком језику, за разлику од Швајцарске.

- Мислим да нема другог примера да су вековима три различите нације у различитим друштвеним и државним уређењима живеле заједно и то упркос огромним културолошким разликама и поделама. Те разлике између православља и католичанства су европска граница, а разлика између ислама са једне стране и православне и католичке традиције је светска граница - појаснио је Кољевић.

Он је додао да због тих културолошких разграничења те три књижевности се по свом односу према историји, који никад са те три тачке не може бити истовјетан, дубоко и разликују.

- Што се тиче српске књижевности, она има још једну особеност да је огромним делом регионално утемељена и то захваљујући страној власти. Вековима су Срби били под страном доминацијом и кад узмете српску књижевност у БиХ, видећете да она почиње са Филипом Вишњићем, Старцем Милијом, Тешаном Подруговићем. Темељи народне поезије и најбоље што је Вук забележио и што је одјекивало у делима десетина наших највећих писаца, од Његоша до Aндрића, е то је у нашим коренима - истакао је Кољевић.

У тим коријенима, каже Кољевић, настале су и велике пјесничке громаде српске књижевности од Јована Дучића, Aлексе Шантића, до Рајка Нога, Ђорђа Сладоја. Ту су свакако и прозни писци, као што су Петар Кочић, Светозар Ћоровић, Бранко Ћопић, Иво Aндрић, тако да српска књижевност у БиХ чини један од тих камена темељаца свеколике српске књижевности. И она се тако, истиче Кољевић, треба и посматрати.

- Српска књижевност је имала бројне додирне тачке и са хрватском и са бошњачком књижевношћу. Aко узмемо писце као што су Меша Селимовић и Скендер Куленовић, видећемо да је само рани Меша писац који није етнички обележен. У неким делима је дубоко укорењен у традицији исламске културе. Колико год се он односио овако или онако према традицији, ви ничим нисте тако дубоко везани као оним против чега се буните - мишљења је Кољевић.

Када је у питању Скендер Куленовић, каже Кољевић, јасно је да је “Стојанка” дубоко у традицији српске књижевности и да то није само питање имена. Исто тако неке његове драме нису биле посебно етнички обиљежене.

- То све говори о разликама на овом тлу, али његова понорница, која је крајњи домет његовог прозног израза је опет дубоко у исламској традицији - каже Кољевић о Куленовићевом стваралаштву.

Према мишљењу академика Светозара Кољевића, писци треба да имају двојно држављанство, као што Свифт, Џојс, Јејтс, припадају енглеској књижевности у свакој њеној историји. Међутим, напомиње Кољевић, они припадају и ирској књижевности.

Он је додао да без обзира на такве односе, књижевност ипак спаја људе, те да је иста ствар и са енглеском и америчком књижевношћу, у којима су неки писци незаобилазни у новијим историјама обје књижевности.

-         Мислим да се такви велики писци, постхумно, ни дан данас не љуте због тога што припадају и једној и другој књижевности. То би требало и ми да схватимо и примијенимо у нашој књижевности, закључио је Светозар Кољевић.

Черчил

- Односи Ираца и Енглеза били су такви да на крају Другог светског рата, када су Черчила питали: “Када ће се коначно завршити тај рат са Ирцима?”, он је одговорио да је то ипак верски рат и да ће се вероватно завршити на страшном суду - испричао је Кољевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.