Књижевност на ледини погубна за писменост

Мирна Пијетловић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Књижевност на ледини погубна за писменост

БAЊAЛУКA - Роман овогодишње добитнице НИН-ове награде за најбољи роман 2010. године, "Оно што одувек желиш" књижевнице Гордане Ћирјанић, промовисан је у четвртак увече у Вијећници Банског двора Културног центра.

Књижевне награде су, по ријечима Ћирјанићеве, остале један од ријетких мостова између писца и читаоца.

- Књижевност је у доба социјализма била и те како дотирана, да би се сада у периоду транзиције нашла на ледини, односно на брисаном простору и зависи искључиво од тржишта, што је погубно за писменост - казала је Ћирјанићева.

Према њеним ријечима, агилних листова и часописа више нема, јер нико нема новца да их издаје.

- Друге земље које такође припадају тзв. малим језицима, много мудрије улажу у писменост. Вредновање књига се свело на трговце и новинску критику која подразумева само једно паушално процењивање. Нема више тумачења књига - оцијенила је Ћирјанићева.

Награде су важне, сматра ова књижевница, поготово НИН-ова, али друштвена признања нису и не могу бити најважнија мотивација за истрајност на изабраном путу.

Роман "Оно што одувек желиш" је дат у облику писма старијег брата млађем, који на прагу старости своди животне рачуне, говорећи, између осталог, и о трогодишњој љубавној вези са његовом женом. Његово казивање повремено прекидају слике са малог екрана, сцене из крими ТВ серија, којима је главни јунак опчињен.

О роману су на промоцији у Бањалуци, поред ауторке, говорили и књижевници Милета Aћимовић Ивков и Тања Ступар-Трифуновић.

Aуторка истиче да роман "Оно што одувек желиш", који је ангажован и тиче се свих нас, не даје никакве одговоре, него поставља нова питања, а то су како се носити са модерним животом и савременим свијетом.

- У тематско средиште романа чији је наслов толико обремењен иронијом, уписана је психоемотивна и егзистенцијална драма главног јунака Слободана. Он је заправо зависник од гледања телевизије и то ријалити шоуа, чијим смо бизарностима, као вољни или невољни воајери сви до темеља захваћени. Због тога помишљамо да је то један нормалан, чак културан и морално пожељан вид понашања - рекао је Милета Aћимовић Ивков, који је био у овогодишњем жирију НИН-ове награде.

Како је истакла књижевница Тања Ступар-Трифуновић, драма главног јунака се одвија и испред и у телевизији, а "телевизија може бити метафорична кутија неиспуњених жеља".

Гордана Ћирјанић казала је да њен јунак не гледа ријалити програме, него их презире, иако је и сам радио у њиховој продукцији. Он гледа, као зависник, серије о форензичарима.

- Слободан је атипичан јунак. То је јунак нашег времена који је подлегао "наркози" телевизије. Кроз наративне нити романа покушала сам провући данашњи телевизијски програм који је "опсједнут" сексом и смрћу - додала је Ћирјанићева.

Биографија

Гордана Ћирјанић је књижевница из Београда рођена 1957. године. Преводила је са шпанског и енглеског дјела Луиса Сернуде, Хуана Октавија Пренса, Хуана Рулфа и Оскара Вајлда. За роман "Претпоследње путовање" добила је награду "Женско перо" за 2000. годину, а исто признање припало јој је и 2007. године за роман "Пољубац". Пише пјесме, есеје, романе и збирке прича.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.