Књижевница Гордана Ћирјанић: Роман Пољубац доспио до кладионица

За значајне књижевне награде обичај је да се "надметање" прати кроз штампу, као тенис. За мој претходни роман, "Пољубац", који је такође био у финалној трци, чула сам чак да је ствар доспела до кладионица.

Рекла је ово за "Глас Српске" београдска књижевница Гордана Ћирјанић, чији је роман "Оно што одувек желиш" био у ужем избору за НИН-ову награду, али и у избору за још једно угледно књижевно признање, "Виталову" награду.

- Но, пошто је мени ово трећи пут да сам у завршници за награде о којима говоримо, на неки начин сам већ асимиловала улогу "вечитог аспиранта", па се нећу зачудити ако тако и остане. Наиме, један мој колега са листе је још дуже у тој улози. Дакле, све то није много пријатно за писца, али, са друге стране, чињеница је да се у овој фази одлучивања интересовање за књигу појача, а то је добро - каже Гордана Ћирјанић.

* ГЛAС: Шта Вас је највише подстакло да напишете роман "Оно што одувек желиш" и преко њега се дотакнете модерног, виртуелног свијета који нас окружује?

ЋИРЈAНИЋ: Вир око кога сам покушала да завртим своју причу је жеља као таква. Наслов моје књиге је заправо назив једне ТВ емисије, а он се надовезује на једну реченицу која се провлачи и кроз претходне моје књиге: "Богови људе кажњавају тако што им испуне жеље." Иначе, то је књига о савременом животу, у коме је уплив телевизије снажан. На првом месту ме је интересовало да покажем колико је садржај са ТВ екрана запосео нашу психу: измешао се са нашим личним сећањима, увукао нам се у сан. На другом месту, желела сам да се позабавим кризом интиме. Она се сузила као шагринска кожа. Невероватно је шта све камера хвата и шта се све вољно износи пред камерама.

* ГЛAС: Гдје је у том брзом 21. вијеку мјесто књижевности, а гдје је њено мјесто на Балкану данас?

ЋИРЈAНИЋ: Као и у ранијим мојим романима, и овде сам уплела у текст неколико аутопоетичких страница. За мог јунака, који је студирао књижевност и желео да буде писац, књижевност је изгубила трку пред ТВ екраном. Он је одустао и од читања, а то се десило кад је одустао од себе. Бежећи од књига, он заправо бежи од себе. У том смислу, роман започиње отвореним картама, већ на првој страници се може прочитати: "Књижевност заводи, попут живота; са екраном су чиста посла, као са смрћу."

* ГЛAС: Јесте ли некада размишљали да екранизујете неку од својих књига и ако би се то десило, коме бисте повјерили режију, а коме главне улоге?

ЋИРЈAНИЋ: Опште је место да се добри филмови праве од осредњих књига. У историји филма је веома мало великих филмских остварења која се базирају на доброј литератури. Школски примери за то су "Смрт у Венецији" и "Лимени добош". Романи који имају у себи снажну есејистичку ноту, тешко су преводиви на визуелне медије. Ја своје књиге не видим на филму, јер знам да ми се никад за то неће обратити један Висконти.

* ГЛAС: Шта све један писац мора да поднесе да би опстао у мору кича и шунда који нам се свуда сервира, и да се избори са "таблоидима у корицама књига"?

ЋИРЈAНИЋ: Писац се "бори" само писањем; све друго су анегдоте.

Млади писци

* ГЛAС: Како Вам се чини квалитет књижевне сцене када је ријеч о генерацији млађих писаца?

ЋИРЈAНИЋ: Ништа се ту битно не мења. Има добрих младих писаца, без икакве сумње. Има и младих писаца-трговаца, који блесну у медијима, непримерено. Не могу да заборавим реченицу једног таквог јуноше, коју је изговорио пред камерама па остао жив: "Да се не лажемо", казао је, "књижевност је пре свега бизнис."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.