Književnica Gordana Ćirjanić: Roman Poljubac dospio do kladionica

Za značajne književne nagrade običaj je da se "nadmetanje" prati kroz štampu, kao tenis. Za moj prethodni roman, "Poljubac", koji je takođe bio u finalnoj trci, čula sam čak da je stvar dospela do kladionica.

Rekla je ovo za "Glas Srpske" beogradska književnica Gordana Ćirjanić, čiji je roman "Ono što oduvek želiš" bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu, ali i u izboru za još jedno ugledno književno priznanje, "Vitalovu" nagradu.

- No, pošto je meni ovo treći put da sam u završnici za nagrade o kojima govorimo, na neki način sam već asimilovala ulogu "večitog aspiranta", pa se neću začuditi ako tako i ostane. Naime, jedan moj kolega sa liste je još duže u toj ulozi. Dakle, sve to nije mnogo prijatno za pisca, ali, sa druge strane, činjenica je da se u ovoj fazi odlučivanja interesovanje za knjigu pojača, a to je dobro - kaže Gordana Ćirjanić.

* GLAS: Šta Vas je najviše podstaklo da napišete roman "Ono što oduvek želiš" i preko njega se dotaknete modernog, virtuelnog svijeta koji nas okružuje?

ĆIRJANIĆ: Vir oko koga sam pokušala da zavrtim svoju priču je želja kao takva. Naslov moje knjige je zapravo naziv jedne TV emisije, a on se nadovezuje na jednu rečenicu koja se provlači i kroz prethodne moje knjige: "Bogovi ljude kažnjavaju tako što im ispune želje." Inače, to je knjiga o savremenom životu, u kome je upliv televizije snažan. Na prvom mestu me je interesovalo da pokažem koliko je sadržaj sa TV ekrana zaposeo našu psihu: izmešao se sa našim ličnim sećanjima, uvukao nam se u san. Na drugom mestu, želela sam da se pozabavim krizom intime. Ona se suzila kao šagrinska koža. Neverovatno je šta sve kamera hvata i šta se sve voljno iznosi pred kamerama.

* GLAS: Gdje je u tom brzom 21. vijeku mjesto književnosti, a gdje je njeno mjesto na Balkanu danas?

ĆIRJANIĆ: Kao i u ranijim mojim romanima, i ovde sam uplela u tekst nekoliko autopoetičkih stranica. Za mog junaka, koji je studirao književnost i želeo da bude pisac, književnost je izgubila trku pred TV ekranom. On je odustao i od čitanja, a to se desilo kad je odustao od sebe. Bežeći od knjiga, on zapravo beži od sebe. U tom smislu, roman započinje otvorenim kartama, već na prvoj stranici se može pročitati: "Književnost zavodi, poput života; sa ekranom su čista posla, kao sa smrću."

* GLAS: Jeste li nekada razmišljali da ekranizujete neku od svojih knjiga i ako bi se to desilo, kome biste povjerili režiju, a kome glavne uloge?

ĆIRJANIĆ: Opšte je mesto da se dobri filmovi prave od osrednjih knjiga. U istoriji filma je veoma malo velikih filmskih ostvarenja koja se baziraju na dobroj literaturi. Školski primeri za to su "Smrt u Veneciji" i "Limeni doboš". Romani koji imaju u sebi snažnu esejističku notu, teško su prevodivi na vizuelne medije. Ja svoje knjige ne vidim na filmu, jer znam da mi se nikad za to neće obratiti jedan Viskonti.

* GLAS: Šta sve jedan pisac mora da podnese da bi opstao u moru kiča i šunda koji nam se svuda servira, i da se izbori sa "tabloidima u koricama knjiga"?

ĆIRJANIĆ: Pisac se "bori" samo pisanjem; sve drugo su anegdote.

Mladi pisci

* GLAS: Kako Vam se čini kvalitet književne scene kada je riječ o generaciji mlađih pisaca?

ĆIRJANIĆ: Ništa se tu bitno ne menja. Ima dobrih mladih pisaca, bez ikakve sumnje. Ima i mladih pisaca-trgovaca, koji blesnu u medijima, neprimereno. Ne mogu da zaboravim rečenicu jednog takvog junoše, koju je izgovorio pred kamerama pa ostao živ: "Da se ne lažemo", kazao je, "književnost je pre svega biznis."

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.