Катарина Рендић: Најважнија снага ума у тешким тренуцима

Увијек смо привилеговани ако чујемо да је публика задовољна нашим радом. Ова породична драма је нешто што нам је свима изузетно блиско и сигурна сам да је свако у публици могао да се поистовјети и разумије причу у којој се брат и сестра договарају око подјеле имовине, међутим, онда се десе неке непредвиђене околности.

Рекла је ово за "Глас Српске Катарина Рендић, талентована глумица, коментаришући недавну премијеру у ГП Приједор са представом "Све што нисмо могли рећи" по тексту Марка Дукића, а у режији Слободана Перишића. Млада умјетница игра једну од главних улога и каже да је процес стварања улоге у овој  породичној драми захваљујући тимском раду цијелог тима прошао успјешно, преко свих очекивања.

- Када је у питању рад на улози, ја сам јако задовољна и процесом и екипом са којом сам имала част и задовољство да радим. Као младој глумици, која тек гради свој пут, значило ми је њихово искуство и добронамјерне критике - рекла је Рендићева.
ГЛАС: Ово је ипак први пут да се нађете на сценском пољу са редитељем Слободаном Перишићем. Сходно томе како је изгледао тај однос редитељ-глумац, укратко, шта сте могли да научите из Перишићевих режијских система? 

РЕНДИЋ: За мене је рад са Слободаном Перишићем био драгоцјен. Рекла бих да његов режијски систем карактерише јасноћа, одређеност и потпуна демистификација. Бави се суштином, а то су као и на првој години глуме: радња, однос са партнером, чиста и тачна емоција. Оно што ми је посебно драго поред глумачке игре, јесте могућност да се вокално изразим кроз пјесме различитих жанрова.

ГЛАС: Осврнимо се тренутак на Вашу монодраму која носи занимљив наслов "Идем тамо гдје је све по мом".  Колико је тешко било рвати се са самим собом током овог мукотрпног процес који изискује скоро свака мондрама и најзад одакле сама идеја за Вашу монодраму? 

РЕНДИЋ: Најтеже је, како кажете, рвати се са самим собом и завирити у своје срце и бити искрен, али ако имате храбрости да то учините, што таква тема монодраме и нуди, онда заиста имате могућност да направите нешто инспиративно и квалитетно, а ту инспирацију сам пронашла у свом омиљеном цртаном филму "Пипи Дуга Чарапа".

ГЛАС: Знамо да студирање глуме није нимало наивно као што то изгледа људима који то гледају са друге стране јастука, ипак се ту дешавају разне духовне метаморфозе, а и оне физичке, јер се доста полаже на том главном глумачком инструменту. Укратко, бруси се нови човјек/умјетник који би након завршене академије изашао у што бољем издању који би употпунио драмског умјетника . Шта је Вама било најтеже током школовања и које су то препреке задавале муке, али да сте их на крају ипак превазишли те изашли као побједник?  

РЕНДИЋ: Сваки дан на академији је нова препрека и суочавање са самим собом. Сваки дан је изазов. Знате и сами колико глума захтијева менталну присутност, огољавање и у оним данима када нам се то баш и не ради, тако да бих могла то да издвојим као најтежи дио,  емотивно суочавање са самим собом, а онда и пред публиком. За мене је најважније стање и снага ума у тешким тренуцима, којих свакако има, али и вјечни оптимизам и моћ регенерације.

ГЛАС: Љетни одмори су увелико завладали на глумачким адресама уосталом неки немају баш ту привилегију па можда тренутно увелико чекају на неким филмским сетовима који су дио глумачког посла. Какво је стање код Вас, како ћете провести љето?

РЕНДИЋ: Као и сваке године, љето ће ми послужити за одмор, рад, али и за озбиљне припреме за нову сезону.

ГЛАС: Од јесени гдје Вас све публика може гледати и да ли нам можете открити детаље неких нових пројеката? 

РЕНДИЋ: Публика може да ме гледа и од јесени у позоришту Приједор, као и у ГП "Јазавац", а када су нови пројекти у питању, биће прилике да о томе причамо ускоро.

ГЛАС: Да ли се сјећате тренутка који је био кључан за одлуку да кренете у глумачке воде, дакле шта је то пресудило?!

РЕНДИЋ: Мислим да није постојао неки кључан тренутак, чини ми се да је то одувијек било у мени јер сам се глумом аматерски бавила од најранијег дјетињства, па је одлука да покушам да упишем академију наишла потпуно спонтано.

ГЛАС: За глуму постоји хиљаду и једна дефиниција, али шта она представља за младу глумицу Катарину Рендић?

РЕНДИЋ: За мене је глума игра, али и стил живота. Драгоцјена је зато што се кроз њу не упознајем само са другим жанровима, ликовима и њиховим психолошким профилом, већ и са самом собом.
 
ГВОЗДЕН

ГЛАС: Глумили сте у хваљеној дјечијој представи "Гвозден" редитеља Марка Вукосава. Представа се темељи на старим бајкама и причама које припадају традицији нашег народа. Како сте се снашли у свему томе и да ли можете направити неку паралелу између ове дјечије представе и представе "Три прасета" ГП "Јазавац", гдје сте играли Аску.

РЕНДИЋ:  У представи "Три прасета и још једно" акценат је био на екологији и заштити животне средине, кроз низ музичких елемената, сценског покрета и вокално-музичког израза. Сам текст Тоде Николетића је био јако инспиративан,  јер смо кроз једну класичну бајку, имали прилику да говоримо о савременој и актуелној теми. Када је у питању представа "Гвозден", акценат је на суочавању са страхом, јунаштву и храбрости, а посебно ми је била занимљива игра са свјетлима и маскама у тој представи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.