Како читамо Aндрића и како Aндрић чита нас

БЕОГРAД - Трибином "Како читамо Aндрића и како Aндрић "чита" нас: јужнословенске/западнобалканске контроверзе у огледалу књижевности" у уторак увече је почела манифестација "Aндрић наш саговорник".

Професор доктор Тихомир Брајовић осмислио је трибину, а организатори су Културни центар Београда поводом пола вијека Aндрићеве Нобелове награде, јавио је Танјуг.

Према идеји Брајовића, који је био модератор дебате, ово није пуки омаж, већ покушај да се разумије Aндрићева актуелност и присуство у културној и књижевној јавности данас.

Брајовић је окупио књижевнике Миљенка Јерговића, Горана Самарџића и Мухарема Баздуља, Владимира Пиштала и Владимира Кецмановића, којима је заједничко да су сви рођени у БиХ, као и Aндрић.

Као полазну тачку за разговор који је пред препуном двораном трајао пуна три часа, Брајовић је узео одломак из Aндрићеве приче "Писмо из 1920", који је познат по томе што су га у свијету наводили као "кључ" за разумијевање сукоба у БиХ током деведесетих година минулог вијека.

То је био "окидач" да се развије дебата о идентитетима, цивилизацијским разликама, афинитетима и анимозитетима о којима је писао Aндрић и колико су они и даље присутни у БиХ.

Неминовно се дошло и до питања Aндрићевог идентитета и уколико је он, како се сам декларисао, српски писац и даље писац Босне, јер је о њој писао, и Хрватске с обзиром на родитеље који су били босански Хрвати.

Учесници трибине поставили су и нека значајна питања као: колико је данас остало од Босне каква је у Aндрићевим дјелима и да ли је трагика тог свијета баш у томе што је и данас исти као прије више од једног вијека да у њему владају страх и мржња.

Брајовић је закључио дебату Aндрићевим цитатом да "мисли да смо се разумјели, иако нисмо могли да се споразумијемо".

Вечерас ће бити одржана трибина "Између светлости и мрака: енигма Aндрићеве еротике" на којој ће учествовати Јелена Пилиповић, Марија Грујић, Петар Јевремовић, Михајло Пантић и Тихомир Брајовић.

Српски писац

Миљенко Јерговић сматра да, без сваке сумње, Aндрић припада српској књижевности, јер је он тако одредио. Други су инсистирали да он припада југословенској, јер је заступао идеју југословенства и повремено је писао ијекавицом, а када су вријеме и теме захтијевали, користио је и турцизме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.