Кад језика нема, нема ни човјека

БAЊA ЛУКA - Вече са Матијом Бећковићем одржано је у уторак пред великим бројем љубитеља поезије на љетњој позорници тврђаве Кастел у Бањој Луци.

Маестралним сценским наступом, изванредним начином казивања, Бећковић је и овога пута држао пажњу посјетилаца свих генерација, који су "упијали" сваки стих. Посебно одушевљење изазвало је говорење стихова из пјесме посвећене Вери Павладољској: "Кад дођеш у било који град,
а у било који град се долази врло касно
Јер градови су увек далеко..."

- Кастел је простор који ме неодољиво подсећа на грчку агору и право место где би песник могао да се сретне са својим читаоцима и слушаоцима. Тако да ту има нешто исконско - рекао је Бећковић.

Према његовим ријечима, у вријеме кад се говори да поезија није оно што је била, кад ни пјесници нису оно што су били, а најмање хероји културе како су некада називани, овдје долазе људи да слушају свој сопствени језик, његове законе, његове сатрептаје и сазвучја.

- За једног песника који се нађе у програму једне летње манифестације доста значи када љубитељи поезије дођу да слушају те речи и да одржавају ону веру у књигу и поезију која још није умрла - истакао је Бећковић.

Он је додао да оно што најбоље умије да каже, каже у стиховима, а онда нема никаквог смисла да говори нешто у прози.

- Читам стихове и они имају најбољи одјек код слушалаца - казао је Бећковић.

Посебан утисак на публику оставила је поема "Ћераћемо се још": "Све има свој крај сем ћерања; ћераћемо се ми још. Ово је вијек ћерања."

Човјек је језик

Шта ће кућа без људи

Не гради чо'ек кућу, него кућа чо'ека

Чо'ек је језик, а језик кућа и кућиште, ако је чо'ек

Кад језика нема, ни чо'ека нема

Кору сува хлеба и кост језика, више од тога нема

Ко нема то двоје то је ништа чо'ек и ништа нема и кад све има - казивао је Матија Бећковић

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.