Јунаци романа губе душу на филму

Александра Маџар
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Јунаци романа губе душу на филму

Бањалука - Чувена књижевна дјела неријетко оживљавају на великим платнима, али често су писане верзије успјешније од филмских остварења.

Многи љубитељи књижевности филмске верзије доживе као разочарење, јер, како кажу, оне често књигама "узимају душу". Публика као један од основних разлога наводи да се у филму не може ухватити емоција из књиге, па се многи придржавају правила да је најбоље прво прочитати дјело, па тек онда одгледати филм.

Најновија екранизација романа "Ана Карењина" изазвала је бурне реакције у Русији, гдје су поједини критичари филм оцијенили као плитак клише и увреду за монументално дјело Лава Толстоја.

- Чини ми се да је тешко поредити ове двије врсте умјетности. Читалац оно што чита доживљава на себи својствен начин, а приликом екранизације гледа оно што му је сервирао режисер - сматра бањалучки књижевник Берислав Благојевић, који је прошле године награђен престижном наградом "Борислав Пекић" за роман у настајању.

Додаје да филм у неким случајевима може да пренесе баш оно како је то читалац замишљао, али да постоји и друга страна медаље, када екранизација књиге изазове разочарење.

- Треба рећи да екранизација и читање књиге нису двије сукобљене стране. Врло често у посљедњим деценијама књига губи на популарности док филм добија - рекао је Благојевић.

Истиче да понекад филм може бити јако добра препорука за књигу, без обзира на то што је књига објављена прије реализације филма.

- Једноставно, филм скрене пажњу на књигу, па се на тај начин допуњавају - каже Благојевић.

Наглашава да често на екранизацији и сценарију раде људи који су писали књиге и то су обично успјешнији филмови.

- То сам примијетио по екранизацијама Стивена Кинга. Оне екранизације у којима је он учествовао биле су много успјешније него оне у којима није. Ипак је у овој умјетничкој "борби" то само доживљај једног човјека и једног режисера - казао је књижевник.

Глумица Народног позоришта Миљка Брђанин-Бабић такође сматра да књижевност има своје дражи које се дјелимично губе када роман оживи на филмском платну.

- Поштоваоци писане ријечи увијек остају вјерни књигама. Читање има посебну вриједност и када гледамо неку филмску верзију књиге често се разочарамо. Најгоре је када квалитетно књижевно дјело добије лошу филмску верзију - сматра Миљка Брђанин-Бабић.

Велики писци

- Дјела великих писаца није лако екранизовати. У већини случајева много тога остане у писаној форми, а филмска верзија буде сиромашнија. Међутим, то не би смјело да се дешава, да неко упропасти квалитетне романе или приче лошим филмовима - каже Миљка Брђанин-Бабић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.