"Југославија, моја отаџбина" у Бањалуци: Распад породице у вртлогу нестанка државе

Комад је рађен у копродукцији Гледалишча Копер, Позоришта Приједор и Фондације "Фридрих Еберт", по истоименом роману Горана Војновића, а први пут је изведен на сцени Народног позоришта РС.

"Југославија моја отаџбина" пробудила је носталгију, али на моменте и страх, враћајући нас у вријеме које је људима на овим просторима обиљежило живот. Сумње и страх, питања без одговора, потрага за оцем који је ратни злочинац, одрастање дјетета у рату и трауме дио су Владана, јунака којег је на сцени Народног позоришта РС дочарао млади словеначки глумац Блаж Поповски.

Оца, Србина, официра ЈНА Недељка Боројевића, који је на списку ратних злочинаца које тражи Хашки трибунал, игра глумац Народног позоришта РС Борис Шавија. Отац је метафора читаве земље, он се, као си ви други ликови, распада, као што се распада и та земља. Сви они чезну за безбрижним љетом и животом који је преко ноћи нестао.

Оца и сина, два супротстављена свијета, сукобљена један у другом, на путу спознаје прате јунаци које играју Мојца Партљич, Александар Стојковић, Игор Штамулак, Жељко Еркић, Леа Цок, Миљка Брђанин, Деан Батоз и Мирела Предојевић. Комад је рађен у режији Марка Мисираче, а драматизациу текста потписују Иван Велисављевић и Александар Новаковић.

Селекторка Театар феста Слађана Зрнић истакла је да ова представа у потпуности одговара задатим Кочићевим  ријечима судбина и усуд.

- Када кажемо да је слоган "Снага земље", реферишемо се на снагу државе. Ако живите у земљи која растури породицу, онда знамо који је контекст снаге земље - истакла је Зрнићева.

Додала је да је ријеч о комплексној теми, те да је било потребно да тако нешто видимо на сцени Бањалуке, Републике Српске и БиХ.

- Кад сам гледала овај комад, схватила сам да ми је жао што није био дио Народног позоришта РС, како је било планирано, и драго ми је да се указала прилика да, са те стране, исправим неку врсту неправде - рекла је она.

Редитељ Марко Мисирача је нагласио да је бањалучка премијера ове представе симболично одржана на дан премијере у Приједору.

- Постојале су неке тешке околности, "ковид", између осталог, много тога се уротило када смо почели да радимо комад, али завршило се дивним моментима. Ова представа је настојала да буде све, само не неки памфлет. Она отвара много више питања него што делује на први поглед, када главни јунак открије да је његов отац жив и да је расписана потерница за њим - казао је Мисирача.

Објаснио је да су настојали да не праве дидактичку представу, те да сматра да су успјели у томе да сваког од ликова сагледају у његовој усамљености и трагичности, да уђу у ципеле сваког од њих и на крају да не дају неки одговор јер то никад није добро.

- Да ли је потребно и да ли је добро одбацити терет предака, оно што носиш са собом и поћи у живот без тога или понети нешто од тога што ти преци доносе, а наћи начин да се носиш са тим у животу. Поставља пуно питања и свима нама је много значило док смо радили и разговарали о томе. Правог одговора нема и свако може да га нађе у себи - додао је Мисирача.

Говорећи о представи, глумац Борис Шавија је нагласио да је благодат што су  глумци из три ансамбла постали један. Причајући о односу оца и сина који гледамо у представи објаснио је да у том односу има има нешто архетипско што би требало да постоји јер су млађе генерације, по правилу, прогресивније од својих предака. Према његовим ријечима, његов јунак Недељко Боројевић је човјек који је израстао у војсци.

- Њега је војска примила кад је био мали. То је његово устројство и он никад не може да појми да остави ЈНА, да изда војску на којој се заснива цијели његов живот. Његов усуд се заснива на томе да је он војник једне државне војске. Он ствари не може да гледа на другачији начин, а, опет, имате његовог сина који ствари гледа из потпуно другачије визуре. Њих двојица су као возови који пролазе један поред другог великом брзином, али различитим шинама. Њихова поимања свијета не могу да се сударе и то је болно у цијелој тој причи - објаснио је он.

Истакао је да је генерала Боројевића гледао као човјека који има командну одговорност и који се руководио својим принципима.

- То је трагика ове приче, што се једна породица распала због различитих принципа. Ко зна шта је свако од нас у стању да уради кад му се околности промијене - казао је Шавија.

Интересантно је да глумац Блаж Поповски, када су почели припремати представу, није знао ниједну ријеч српског језика.

- На првим пробама нисам ништа разумио, био сам стидљив, уплашен, јер је лик Владана био први пут да играм у представи таквог калибра. Корона ми је дала времена да усавршим језик. Пуно ми је помагала и лекторка из Бањалуке - рекао је Поповски и додао да је ово било добро искуство које би пожелио сваком младом глумцу.

Посљедња такмичарска представа "Шћери моја" Црногорског народног позоришта биће одиграна вечерас од 20 часова. Комад је настао по тексту Маје Тодоровић, а у режији Ане Вукотић.

Театар фест, који се ове године одржава под слоганом "Снага земље" биће затворен сутра када ће бити одржан концерт "Музика кроз вијекове" и додијељене награде побједницима.

На концерту наступити Сара Вујошевић Јовановић (сопран), Дмитриј Гриних (баритон) и Амир Џаковић (клавирска пратња).

Сарадња

Редитељка и директорка Гледалишча Копер Катја Пеган истакла је да ово није њихова прва копродукција.

- Радимо са позориштима са простора цијеле бивше Југославије. Идеја за ову представу је дошла из Бањалуке и први пут се десило да нисам ја та која жели да ради, него да ме неко позове и била сам срећна. Договорили смо се да Марко ради тај текст, за који су баш потребни словеначки глумци. Било ми је савршено јасно да је то текст за нас и да је то представа за Истру у којој живимо - поручила је Пеганова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.