Југослав Влаховић: Живост српске стрип сцене

У Србији постоји лијепа традиција да новине које држе до себе још увијек имају карикатуристу. Стрип је поново заступљен и то и краћи или дужи стрип тако да, срећом, и даље постоји једна жива сцена када је карикатура у питању.

Југослав Влаховић је дугогодишњи илустратор, карикатуриста, професор графике књиге на Факултету примијењених умјетности, раније и музичар и перформер и више од 30 година заштитни знак београдског недјељника НИН.

До прве награде је стигао са 22 године, а само прошле године је освојио седам међународних награда. Објављивао је радове у разним југословенским и најпрестижнијим свјетским часописима ("Њујорк тајмс", "Ла република", "Винер журнал"...) , приредио 70 самосталних изложби, учествовао на више хиљада групних изложби и објавио десет књига карикатура и малу графику "Сликари и воајери".

Недавно је боравио први пут у Приједору, гдје је приредио изложбу која је привукла пажњу љубитеља цртежа и илустрација и поштовалаца Влаховићевог умјетничког израза.

* ГЛАС: Да ли дијелите мишљење да за карикатуристе никада не нестаје инспирација, она је свуда око њих?

ВЛАХОВИЋ: Тачно је, поготово за човјека који ради у новинама. Ја сам срећом у недељним новинама, стално ме подстичу и задају одређене теме. Тако сам направио један свој доста разноврстан језик симбола који користим да испричам своју верзију тих догађаја, да украсим текстове, да будем духовит, али да то буде и графички на једном високом нивоу колико ми то време дозвољава. Те радове који мене графички задовољавају, настојим да изложим мада када касније излажем то обично поткрепим и карикатурама како би се разбила стереотипност оваквих излагања.

* ГЛАС: Какво је Ваше мишљење о НИН-у некад и сад?

ВЛАХОВИЋ: НИН је променио власника који су сада мало то променили, тако да од главе НИН-а нема ни црвеног рама. Очигледно је да су се мало окренули млађој публици и већу пажњу дају графичком изгледу. Можете видјети да су фотографије веће, као и илустрације, све делује мало живље. Неко је задовољан тиме, неко није, старија публика је мање задовољна, али је тираж солидан и још увек смо ту најбољи. Задовољан сам да сам још увек део тог тима и надам се да ће тај недељник опстати у овој новој ери интернета и конкуренцији те врсте. Мислим да је ипак штампа потребна и савременом човјеку, књиге такође и да њихово време неће проћи.

* ГЛАС: Добили сте много награда, колико су оне једном цртачу, илустратору подстицај да буде бољи у свом раду?

ВЛАХОВИЋ: Награде долазе као нека логична последица озбиљног рада, али ја радо учествујем на тим конкурсима кад год могу и још ме држи тај такмичарски дух. Волим да пратим и светску сцену, шта се ту дешава и још сам веома активан и добијам награде сваке године. Пре десетак дана сам дошао из Сибира, где је узгред речено исто вруће као и овде, што је мало необично и где сам добио прву награду на једном њиховом конкурсу. Неколико недеља раније добио сам у Пољској трећу награду, а била је то јако добра изложба светских цртача "Сатирикон", тако да сам присутан и на светској сцени.

* ГЛАС: Какав је положај карикатуре у Србији, има ли младих који би могли да Вас наследе?

ВЛАХОВИЋ: Будући да сам професор на Факултету примењених уметности доста пратим и младе ауторе. Тамо има талената, али се ретко ко посвећује карикатури са оном жељом и оним фанатизмом који је потребан и који смо ми имали раније. Осим Сомборца у "Блицу" и неколико млађих аутора, међу којима ћу нескромно поменути и свог сина Јакшу Влаховића који је дизајнер "Србија марке" и то му је основни посао, али успева да ради карикатуру у НИН-у и "Илустрованој политици", релативно је мало младих аутора. Као професор подстичем некад, кад видим да неко има талента. Млађи људи су можда недовољно борбени да наметну своју идеју и у томе им треба помоћи. Због тога се трудим да увек будем мост и да их укључим у неке послове у којима могу да пласирају сопствене идеје. Али проблем је што технологија у последње време постаје превише надмоћна, што ствари постају преорганизоване, а то људе који раде на папиру и платну потискује у други план. Многи студенти који показују висок степен креативности док су овде, касније се изгубе у неким агенцијама или издавачким кућама и постају анонимни.

"Рибља чорба"

Влаховић је био дизајнер и фотограф групе "Рибља чорба" од самог почетка, 1978. године. Аутор је знака (рибља кост) и логотипа групе који се појавио већ на првом синглу "Лутка са насловне стране" и остао препознатљиви и трајни симбол групе на свим штампаним материјалима, беџевима, мајицама, сценографији и др. Аутор је графичког дизајна за све званичне омоте плоча групе укључујући и фотографије и илустрације, осим насловне стране за ЛП "Коза ностра" (Драган Илић Илке) и "Осми нервни слом" (Владета Андрић). Са самосталним плочама чланова групе то чини збир од преко двадесет, што је и у свијету риједак случај тако трајне и успјешне сарадње једне групе и дизајнера.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.