Jugoslav Vlahović: Živost srpske strip scene

U Srbiji postoji lijepa tradicija da novine koje drže do sebe još uvijek imaju karikaturistu. Strip je ponovo zastupljen i to i kraći ili duži strip tako da, srećom, i dalje postoji jedna živa scena kada je karikatura u pitanju.

Jugoslav Vlahović je dugogodišnji ilustrator, karikaturista, profesor grafike knjige na Fakultetu primijenjenih umjetnosti, ranije i muzičar i performer i više od 30 godina zaštitni znak beogradskog nedjeljnika NIN.

Do prve nagrade je stigao sa 22 godine, a samo prošle godine je osvojio sedam međunarodnih nagrada. Objavljivao je radove u raznim jugoslovenskim i najprestižnijim svjetskim časopisima ("Njujork tajms", "La republika", "Viner žurnal"...) , priredio 70 samostalnih izložbi, učestvovao na više hiljada grupnih izložbi i objavio deset knjiga karikatura i malu grafiku "Slikari i voajeri".

Nedavno je boravio prvi put u Prijedoru, gdje je priredio izložbu koja je privukla pažnju ljubitelja crteža i ilustracija i poštovalaca Vlahovićevog umjetničkog izraza.

* GLAS: Da li dijelite mišljenje da za karikaturiste nikada ne nestaje inspiracija, ona je svuda oko njih?

VLAHOVIĆ: Tačno je, pogotovo za čovjeka koji radi u novinama. Ja sam srećom u nedeljnim novinama, stalno me podstiču i zadaju određene teme. Tako sam napravio jedan svoj dosta raznovrstan jezik simbola koji koristim da ispričam svoju verziju tih događaja, da ukrasim tekstove, da budem duhovit, ali da to bude i grafički na jednom visokom nivou koliko mi to vreme dozvoljava. Te radove koji mene grafički zadovoljavaju, nastojim da izložim mada kada kasnije izlažem to obično potkrepim i karikaturama kako bi se razbila stereotipnost ovakvih izlaganja.

* GLAS: Kakvo je Vaše mišljenje o NIN-u nekad i sad?

VLAHOVIĆ: NIN je promenio vlasnika koji su sada malo to promenili, tako da od glave NIN-a nema ni crvenog rama. Očigledno je da su se malo okrenuli mlađoj publici i veću pažnju daju grafičkom izgledu. Možete vidjeti da su fotografije veće, kao i ilustracije, sve deluje malo življe. Neko je zadovoljan time, neko nije, starija publika je manje zadovoljna, ali je tiraž solidan i još uvek smo tu najbolji. Zadovoljan sam da sam još uvek deo tog tima i nadam se da će taj nedeljnik opstati u ovoj novoj eri interneta i konkurenciji te vrste. Mislim da je ipak štampa potrebna i savremenom čovjeku, knjige takođe i da njihovo vreme neće proći.

* GLAS: Dobili ste mnogo nagrada, koliko su one jednom crtaču, ilustratoru podsticaj da bude bolji u svom radu?

VLAHOVIĆ: Nagrade dolaze kao neka logična posledica ozbiljnog rada, ali ja rado učestvujem na tim konkursima kad god mogu i još me drži taj takmičarski duh. Volim da pratim i svetsku scenu, šta se tu dešava i još sam veoma aktivan i dobijam nagrade svake godine. Pre desetak dana sam došao iz Sibira, gde je uzgred rečeno isto vruće kao i ovde, što je malo neobično i gde sam dobio prvu nagradu na jednom njihovom konkursu. Nekoliko nedelja ranije dobio sam u Poljskoj treću nagradu, a bila je to jako dobra izložba svetskih crtača "Satirikon", tako da sam prisutan i na svetskoj sceni.

* GLAS: Kakav je položaj karikature u Srbiji, ima li mladih koji bi mogli da Vas naslede?

VLAHOVIĆ: Budući da sam profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti dosta pratim i mlade autore. Tamo ima talenata, ali se retko ko posvećuje karikaturi sa onom željom i onim fanatizmom koji je potreban i koji smo mi imali ranije. Osim Somborca u "Blicu" i nekoliko mlađih autora, među kojima ću neskromno pomenuti i svog sina Jakšu Vlahovića koji je dizajner "Srbija marke" i to mu je osnovni posao, ali uspeva da radi karikaturu u NIN-u i "Ilustrovanoj politici", relativno je malo mladih autora. Kao profesor podstičem nekad, kad vidim da neko ima talenta. Mlađi ljudi su možda nedovoljno borbeni da nametnu svoju ideju i u tome im treba pomoći. Zbog toga se trudim da uvek budem most i da ih uključim u neke poslove u kojima mogu da plasiraju sopstvene ideje. Ali problem je što tehnologija u poslednje vreme postaje previše nadmoćna, što stvari postaju preorganizovane, a to ljude koji rade na papiru i platnu potiskuje u drugi plan. Mnogi studenti koji pokazuju visok stepen kreativnosti dok su ovde, kasnije se izgube u nekim agencijama ili izdavačkim kućama i postaju anonimni.

"Riblja čorba"

Vlahović je bio dizajner i fotograf grupe "Riblja čorba" od samog početka, 1978. godine. Autor je znaka (riblja kost) i logotipa grupe koji se pojavio već na prvom singlu "Lutka sa naslovne strane" i ostao prepoznatljivi i trajni simbol grupe na svim štampanim materijalima, bedževima, majicama, scenografiji i dr. Autor je grafičkog dizajna za sve zvanične omote ploča grupe uključujući i fotografije i ilustracije, osim naslovne strane za LP "Koza nostra" (Dragan Ilić Ilke) i "Osmi nervni slom" (Vladeta Andrić). Sa samostalnim pločama članova grupe to čini zbir od preko dvadeset, što je i u svijetu rijedak slučaj tako trajne i uspješne saradnje jedne grupe i dizajnera.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.