Јован Колунџија: Без Моцарта класика би била на кољенима VIDEO

Извођење музике уз разне перформансе има смисла ако привлачи публику. У први план треба стављати жанр за који влада велико интересовање код публике. Колико ће тај жанр трајати, то је велико питање. Класична музика има ограничени број људи који је воле и она неће нестати са сцена свих великих градова света, па тако неће нестати ни овде.

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" прослављени виолиниста из Београда Јован Колунџија, који је недавно Бањалучанима подарио јединствен концерт "Брамсу у част".

* ГЛAС: Посљедњих неколико година потпуно сте се "предали" само једном композитору. Да ли због тога другачије доживљавате Моцарта, Бетовена и Брамса?

КОЛУНЏИЈA: Без њих би класична музика била на коленима. Јако је узбудљиво истраживати по стиловима и по разним епохама. Нема ту превише простора за експерименте, а дочарати стил у ствари је најтеже. Технички и музички, човек то може да савлада по осећању и захваљујући знању, али стил је јако деликатна ствар. Мислим да је за Моцарта и Бетовена и све стилске ауторе неопходна одређена зрелост. Ја сам сад управо у тим годинама у којима све то најбоље разумем и доживљавам.

* ГЛAС: Јако дуго сте на сцени и веома сте активни у свијету класичне музике. Шта је то што Вас покреће?

КОЛУНЏИЈA: Битно је осећати да сте у стању да радите посао који волите, а резултат ће сваки пут бити све занимљивији. Остао ми је у сећању виолиниста из Енглеске, први који је долазио у Београд. Он је свирао џез, а послије сваког класичног концерта одлазио је у ноћни клуб "Ступица", јер њему један концерт није био доста. Ко ће га слушати, да ли четири хиљаде људи у Центар "Сава" или 50 људи у том клубу, њему није важно. Бављење умјетношћу је једноставно једна велика потреба.

* ГЛAС: Оснивач сте Центра лепих уметности "Гварнеријус". Можете ли нам појаснити како функционише тај центар, који је у ствари Ваш меценарски пројекат?

КОЛУНЏИЈA: Основан је пре десет година. Угледао сам један јако леп простор у центру Београда, ван погледа људи, који ме очарао. У Заводу за заштиту споменика су ми рекли да је то био један од најлепших простора Београда. Састоји се од концертне сале, галеријског простора, фоајеа у којем се налазе моји плакати с гостовања по свету и канцеларије. Сви ми заправо улажемо огромне напоре у рад Центра, пре свега због младих талената, који немају праву шансу да успеју, а вреде. Ми смо ту да помогнемо онима који не могу сами, јер имамо тим који то ради, боримо се за спонзоре и моје име доста у том смислу гарантује. То је приватна прича и "Гварнеријус" не сме да се угаси, иако се многе ствари око њега гасе.

* ГЛAС: Гостовали сте свуда по свијету и сарађивали са еминентним именима класичне музике. Ко је на Вас оставио најјачи утисак?

КОЛУНЏИЈA: Оно што је мене одвело у тај озбиљни свет је један концерт у Пољској, на којем је требало да свира мој будући професор, пољски Јевреј, Хенрик Шеринг. По мом суду један од најбољих виолиниста последњих векова. Он је на пола своје каријере узео мексички пасош после Другог светског рата и постао мексички држављанин. Пошто је доста људи било радознало да чује његово музицирање, у једној сали лепој као бањалучка, било је присутно око 500 људи. На концерту је рекао да ће уместо њега свирати његов млади пријатељ из Југославије, који је пре многих заслужио да уђе у финале, јер је читава манифестација била такмичарског типа. У том тренутку Шеринг ми је дао своју виолину, која је једна од најбољих на свету. Моја је јако добра, али тешко да може да се мери с његовом. Тада сам свирао две композиције Вишњевског и Паганинија и прелепо сам се осећао. То је концерт који има своју причу. Све остало је некако стереотипно. Ту је менаџмент који уговара концерте, путујете, свирате, публика је ту. Свирате добро или мање добро, али све то пролази. Ово је прича која је везана за моје почетке и остаће ми увек у сећању.

Биографија

Јован Колунџија, виолиниста, рођен је у Београду, гдје је магистрирао на Музичкој академији у класи професора Петра Тошкова. Усавршавао се код чувеног виолинисте Хенрика Шеринга. Иза себе има завидну свјетску каријеру и више од четири хиљаде одржаних концерата у земљи и свијету. Наступао је у најпознатијим свјетским концертним дворанама, попут "Карнеги хола" у Њујорку, концертне дворане "Чајковски" у Москви, "Гаво" у Паризу...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.