Jovan Kolundžija: Bez Mocarta klasika bi bila na koljenima VIDEO

Izvođenje muzike uz razne performanse ima smisla ako privlači publiku. U prvi plan treba stavljati žanr za koji vlada veliko interesovanje kod publike. Koliko će taj žanr trajati, to je veliko pitanje. Klasična muzika ima ograničeni broj ljudi koji je vole i ona neće nestati sa scena svih velikih gradova sveta, pa tako neće nestati ni ovde.

Rekao je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" proslavljeni violinista iz Beograda Jovan Kolundžija, koji je nedavno Banjalučanima podario jedinstven koncert "Bramsu u čast".

* GLAS: Posljednjih nekoliko godina potpuno ste se "predali" samo jednom kompozitoru. Da li zbog toga drugačije doživljavate Mocarta, Betovena i Bramsa?

KOLUNDžIJA: Bez njih bi klasična muzika bila na kolenima. Jako je uzbudljivo istraživati po stilovima i po raznim epohama. Nema tu previše prostora za eksperimente, a dočarati stil u stvari je najteže. Tehnički i muzički, čovek to može da savlada po osećanju i zahvaljujući znanju, ali stil je jako delikatna stvar. Mislim da je za Mocarta i Betovena i sve stilske autore neophodna određena zrelost. Ja sam sad upravo u tim godinama u kojima sve to najbolje razumem i doživljavam.

* GLAS: Jako dugo ste na sceni i veoma ste aktivni u svijetu klasične muzike. Šta je to što Vas pokreće?

KOLUNDžIJA: Bitno je osećati da ste u stanju da radite posao koji volite, a rezultat će svaki put biti sve zanimljiviji. Ostao mi je u sećanju violinista iz Engleske, prvi koji je dolazio u Beograd. On je svirao džez, a poslije svakog klasičnog koncerta odlazio je u noćni klub "Stupica", jer njemu jedan koncert nije bio dosta. Ko će ga slušati, da li četiri hiljade ljudi u Centar "Sava" ili 50 ljudi u tom klubu, njemu nije važno. Bavljenje umjetnošću je jednostavno jedna velika potreba.

* GLAS: Osnivač ste Centra lepih umetnosti "Gvarnerijus". Možete li nam pojasniti kako funkcioniše taj centar, koji je u stvari Vaš mecenarski projekat?

KOLUNDžIJA: Osnovan je pre deset godina. Ugledao sam jedan jako lep prostor u centru Beograda, van pogleda ljudi, koji me očarao. U Zavodu za zaštitu spomenika su mi rekli da je to bio jedan od najlepših prostora Beograda. Sastoji se od koncertne sale, galerijskog prostora, foajea u kojem se nalaze moji plakati s gostovanja po svetu i kancelarije. Svi mi zapravo ulažemo ogromne napore u rad Centra, pre svega zbog mladih talenata, koji nemaju pravu šansu da uspeju, a vrede. Mi smo tu da pomognemo onima koji ne mogu sami, jer imamo tim koji to radi, borimo se za sponzore i moje ime dosta u tom smislu garantuje. To je privatna priča i "Gvarnerijus" ne sme da se ugasi, iako se mnoge stvari oko njega gase.

* GLAS: Gostovali ste svuda po svijetu i sarađivali sa eminentnim imenima klasične muzike. Ko je na Vas ostavio najjači utisak?

KOLUNDžIJA: Ono što je mene odvelo u taj ozbiljni svet je jedan koncert u Poljskoj, na kojem je trebalo da svira moj budući profesor, poljski Jevrej, Henrik Šering. Po mom sudu jedan od najboljih violinista poslednjih vekova. On je na pola svoje karijere uzeo meksički pasoš posle Drugog svetskog rata i postao meksički državljanin. Pošto je dosta ljudi bilo radoznalo da čuje njegovo muziciranje, u jednoj sali lepoj kao banjalučka, bilo je prisutno oko 500 ljudi. Na koncertu je rekao da će umesto njega svirati njegov mladi prijatelj iz Jugoslavije, koji je pre mnogih zaslužio da uđe u finale, jer je čitava manifestacija bila takmičarskog tipa. U tom trenutku Šering mi je dao svoju violinu, koja je jedna od najboljih na svetu. Moja je jako dobra, ali teško da može da se meri s njegovom. Tada sam svirao dve kompozicije Višnjevskog i Paganinija i prelepo sam se osećao. To je koncert koji ima svoju priču. Sve ostalo je nekako stereotipno. Tu je menadžment koji ugovara koncerte, putujete, svirate, publika je tu. Svirate dobro ili manje dobro, ali sve to prolazi. Ovo je priča koja je vezana za moje početke i ostaće mi uvek u sećanju.

Biografija

Jovan Kolundžija, violinista, rođen je u Beogradu, gdje je magistrirao na Muzičkoj akademiji u klasi profesora Petra Toškova. Usavršavao se kod čuvenog violiniste Henrika Šeringa. Iza sebe ima zavidnu svjetsku karijeru i više od četiri hiljade održanih koncerata u zemlji i svijetu. Nastupao je u najpoznatijim svjetskim koncertnim dvoranama, poput "Karnegi hola" u Njujorku, koncertne dvorane "Čajkovski" u Moskvi, "Gavo" u Parizu...

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.