Јован Делић: Марш на Дрину на Aндрићев захтјев

Књига "Иво Aндрић - Мост и жртва" јесте објављена у години двоструког јубилеја, али заправо иде и у сусрет трећем. Ове године обиљежавамо 50 година од додјеле Нобелове награде Иви Aндрићу, која му је уручена 10. децембра у Стокхолму уз звуке пјесме "Марш на Дрину". Мало ко зна да је ова пјесма извођена управо на пишчев захтјев.

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" угледни књижевник, теоретичар и истраживач Јован Делић, који је недавно био гост Филолошког факултета у Бањалуци, гдје је представио своје двије књиге "Иво Aндрић - Мост и жртва" и "Иван В. Лалић и њемачка лирика".

- Ту чињеницу непрестано понављам, јер људи мисле да се "Марш на Дрину" почео свирати тек послије деведесетих година. Aндрић је очевидно изабрао ту мелодију да са њом уђе у бесмртнике, добитнике Нобелове награде - рекао је Делић.

Он је подсјетио да је други јубилеј који обиљежавамо у овој години 100 година од првих пјесама које је Aндрић објавио у "Босанској вили" и трећи јубилеј је овај који долази, а то је 120 година од рођења јединог српског нобеловца.

* ГЛAС: Како је текао процес настанка Ваше нове књигу "Иво Aндрић - Мост и жртва"?

ДЕЛИЋ: Мој издавач "Православна реч" је заједно са Музејем града Београда, односно Aндрићевим музејем направио једну фото-причу и једну причу о Aндрићу која би била књижевно-теоријски релевантна. Имао сам једну енциклопедијску одредницу, једну одредницу из биографског рјечника, то сам ујединио и дао као први дио књиге. Остатак књиге чине моји различити радови који су настајали претходних 40 година, с тим што сам један дио књиге дописао ове године, неких 120 страна. Књига укупно има 320 страна мога текста, а велики број фотографија су је мало "подигле". Углавном, лијепо је имати једну луксузну књигу за Aндрићев јубилеј.

* ГЛAС: Какви радови у ствари сачињавају ово обимно књижевно дјело?

ДЕЛИЋ: На почетку је енциклопедијска одредница гдје се даје све што би неко ко улази у Aндрића требало на почетку да зна, потом слиједи један поглед на његов есеј, на његову бесједу о причи и причању и други есеји. У оквиру дијела о есејима ту се наравно налази његов кључни есеј "Разговор са Гојом", гдје се на њега гледа као на модерну прозу. Слиједи серија радова о портретима. Ту је пет радова од "Мустафе Маџара", па до "Омер паше Латаса". По мом мишљењу, ту се нашло пет важних портрета који имају велики значај и било их је више него потребно посебно истаћи. Затим слиједи релација Aндрића према другим писцима, према онима које је изабрао за своје основе, за своје стубове из традиције, а то су Вук и Његош. Потом слиједе други писци који су њега бирали, рецимо Данило Киш и један мој професор који је писао о Aндрићу, а то је Иво Тартаља, кога сам изабрао и ставио у тај ред књижевних величина.

* ГЛAС: Из Ваше књижевне радионице произашла је још једна веома занимљива књига - "Иван В. Лалић и њемачка лирика". Шта Вас је навело да напишете књигу о овом великом пјеснику?

ДЕЛИЋ: Та књига ми је изузетно драга, јер је Лалић пјесник који ми је бескрајно много драг. То је компаративна књига која се бави интертекстуалном анализом Лалићеве поезије, овога пута са становишта његовог односа према њемачкој лирици. У средишту пажње мог интересовања је однос Лалића према Хелдерлину, Гетеу, Рилкеу, Готфриду Бену и Паулу Целану. Држим да је то веома важна књига за људе који се баве науком о књижевности и компаратистиком. Лалић је врхунски пјесник, човјек који је знао неколико свјетских језика, а не треба заборавити да је управо он био секретар Савеза писаца када је Aндрић примао Нобелову награду и био је с њим у Стокхолму. Такође, он је био пјесник који је изазвао највише критичког интересовања и није ни био свјестан колико је много учинио као врстан преводилац. Поред компаратиста, ова књига ће свакако послужити и германистима, јер се ја помало разумијем и у њемачку поезију, с обзиром на то да сам пет година провео у Њемачкој предавајући на разним универзитетима. То ми је свакако помогло да се упознам са њемачком поезијом.

Поезија

* ГЛAС: Добар дио књиге "Иво Aндрић - Мост и жртва" чини и Aндрићева поезија?

ДЕЛИЋ: Тако је. Његова поезија је нешто што је мене привлачило, али и даље привлачи и мислим да то није прочитано, нити проучавано ни издалека довољно и потребно, а мислим да је његова поезија и те како важна када се прати Aндрићево стваралаштво и када хоће да се покаже шта је он и како је заправо започео и дошао до тог његовог чувеног трећег лица. Оно је толико флексибилно да може да изнутра гледа човјека, а споља да га описује.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.