Језик кичма духовности

БAЊA ЛУКA - Четврти том Српског биографског речника у издању Матице српске промовисан је у петак у бањолучком Банском двору Културном центру.

На представљању овог капиталног дјела говорили су главни и одговорни уредник рјечника и предсједник Матице српске Чедомир Попов, историчар Раде Михаљчић и књижевник Зоран Костић.

- Српски биографски речник је дело једног лукавства ума. Када смо дошли на идеју за речник било нам је готово непојмљиво да Срби немају капиталну књигу, као сви други интегрисани народи. Знања о Србима, да ли случајно или намерно су била потиснута - истакао је Чедомир Попов.

Према његовим ријечима, уз огромне припреме је почело сакупљање материјала за ову "персоналну историју Срба".

- Сарадници су у припреми прочитали више од 900 књига, исписивали некрологе и консултовали потомке оних чија имена се налазе у речнику - рекао је Попов.

Раде Михаљчић је истакао да је рјечник резултат рада вриједних људи.

- Матица је окупљала постдипломце који су радили без новчане надокнаде. Долазили су и сарадници из Републике Српске. Селекција се вршила сама по себи и само ентузијасти су остајали - нагласио је Михаљчић и додао да је овај рјечник доказ да се на једном мјесту могу представити имена људи из свих области дјеловања.

- Језик је кичма духовности, а српски језик показује велики степен смртности и самим тим је угрожена наша свеколика духовност - рекао је Зоран Костић.

Он је нагласио да су капитални рјечници гарант националне бесмртности и да је Српски биографски речник допринос систематизацији науке и духовности нашег народа.

- Речник враћа заслужне на мјеста која им припадају у колективном националном памћењу - истакао је Костић.

Ово дјело је замишљено као вишетомна "персонална енциклопедија" у којој ће се наћи биографије свих Срба и припадника других нација, који су оставили значајан траг, првенствено стваралачки, али и рушилачки, у историји српског народа, од утемељења српске државности у осмом вијеку, до краја Другог свјетског рата.

У дугом низу од око 25 хиљада имена своје мјесто су пронашли владари, духовници, просвјетитељи, војсковође, борци за национална и људска права, водеће личности из свијета политике, умјетници, добротвори, новинари, публицисти, градитељи, архитекте, медицинари, спортисти и многи други.

Биографије

У прва четири тома објављене су биографије Иве Aндрића, Aлександра Првог Карађорђевића, Aлександра Обреновића, Јосипа Броза Тита, Илије Гарашанина, Ђуре Даничића, Јована Дучића, Јована Јовановића Змаја, Вука Караџића, Радоја Домановића, Николаја Велимировића и многих других личности, међу којима су и оне до сада непознате широј јавности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.