Јелисавета Сека Саблић: Људи се смеју Нушићевим вицевима

Публика се на извођењу "Сумњивог лица" смеје и реагује потпуно инфантилно као да је на нивоу деце и на нивоу партизанског позоришта.

Ми глумци откривамо да се људи смеју на неке вицеве који су из Нушићевог времена. Тужно је што публика неће да гледа ту копчу између нашег времена и доба у које је смештена радња овог комада. Изгледа да им је најдраже да на сцени гледају глумца који игра смешног пијанца.

Рекла је то у интервјуу за "Глас Српске" популарна српска глумица Јелисавета Сека Саблић, која провјерено умијеће на сцени однедавно показује кроз лик Анђе у представи "Сумњиво лице" у режији Јагоша Марковића и продукцији Југословенског драмског позоришта.

* ГЛАС: Без обзира на то када је живио и радио, Нушић је својим дјелом наш савременик. У душу нас познаје. Колико је то показала и нова поставка у Југословенском драмском позоришту?

САБЛИЋ: Помало смо били скептични када смо почели рад на "Сумњивом лицу". Увек су редитељи и људи који улазе у такве пројекте мало сумњичави према Нушићу, јер нам се чини да је то на неки начин превазиђено, ти вицеви и врста хумора. Међутим, у овој представи све функционише беспрекорно и наше "Сумњиво лице" заиста има неочекивани успех. Велики кључ успеха је редитељ Јагош Марковић који направи одличне представе за које се увек тражи карта више. Извођења се завршавају са овацијама као на рок концерту. Поготово зато што је ту једна генерација младих, али и глумаца средње генерације. Наравно, Јагош је добио све најбоље могуће услове за рад на овој представи, он има добру логистику. У "Сумњивом лицу" играју глумци који својим хумором прелазе рампу, тако да је представа већ постигла велики успех.

* ГЛАС: Које су се то ствари драстично промијениле на Балкану од Нушића до данас?

САБЛИЋ: Наша публика је годинама васпитавана на тој традицији хумора Бранислава Нушића, после тога је дошао Душан Ковачевић, па Небојша Ромчевић, ту су и домаће телевизијске серије Синише Павића, "Бољи живот", "Срећни људи". Генерације су стасавале уз ту врсту хумора која је изашла из Нушићевог шешира. Због тога се наша публика смеје том хумору препознајући себе у ликовима са сцене. Јагош је представу "Сумњиво лице" уобличио тако да је то нека нова поетика, готово без декора, све је сведено, у црно-белој комбинацији. Са те стране је потпуно модернизована представа. Али изгледа да се кључне ствари код нас нису промениле.

* ГЛАС: Како сте креирали лик Анђе, у којој мјери је она добила неке нове зачине?

САБЛИЋ: Моја улога је мало скрајнута, Анђа је ту да помаже и да разјасни лик Јеротија. У једном тренутку у представи моја кћерка Марица ме пита где сам се у своје време састајала са младићима. Када јој одговорим: "То је било нешто друго, срамота је да девојка излази из куће, а таван је у кући, ту сам се ја састајала са младићима". У преводу, можеш у кући да водиш љубав, али не смеш да излазиш из куће. Ту се публика цепа од смеха што је за мене било неочекивано, јер сам мислила да то морам да преведем на језик нашег времена.

* ГЛАС: Словите за највећу српску комичарку међу глумицама. Је ли комедија заиста жанр који већина публике највише воли и то очекује при посјети позоришту?

САБЛИЋ: Публика се лепи за комедију. Било који профил људи, интелектуалци, академици, средњошколци, сви траже нешто да се насмеју. Људи се наљуте ако им дате бесплатну карту за мало озбиљније представе. Наравно да то није добро, јер ипак драмски театар носи једну племенитост коју комедија не може никада да донесе. Такође носи лепоту и осећања који су неопходни нашем народу.

"Трст" и "Свлачење"

* ГЛАС: Које улоге Вас највише заокупљају и да ли улазите у неке нове?

САБЛИЋ: Играм предивну улогу у представи "Трст" у "Атељеу 212". Реч је о улози која ми веома импонује и радује ме што је сала пуна на сваком извођењу. У кратком временском размаку урадила сам две представе, што није примерено мојим годинама, да са мало нашалим на свој рачун. Стално нешто радим, па сам недавно снимила малу улогу у филму "Свлачење".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.