Jelisaveta Seka Sablić: Ljudi se smeju Nušićevim vicevima

Publika se na izvođenju "Sumnjivog lica" smeje i reaguje potpuno infantilno kao da je na nivou dece i na nivou partizanskog pozorišta.

Mi glumci otkrivamo da se ljudi smeju na neke viceve koji su iz Nušićevog vremena. Tužno je što publika neće da gleda tu kopču između našeg vremena i doba u koje je smeštena radnja ovog komada. Izgleda da im je najdraže da na sceni gledaju glumca koji igra smešnog pijanca.

Rekla je to u intervjuu za "Glas Srpske" popularna srpska glumica Jelisaveta Seka Sablić, koja provjereno umijeće na sceni odnedavno pokazuje kroz lik Anđe u predstavi "Sumnjivo lice" u režiji Jagoša Markovića i produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

* GLAS: Bez obzira na to kada je živio i radio, Nušić je svojim djelom naš savremenik. U dušu nas poznaje. Koliko je to pokazala i nova postavka u Jugoslovenskom dramskom pozorištu?

SABLIĆ: Pomalo smo bili skeptični kada smo počeli rad na "Sumnjivom licu". Uvek su reditelji i ljudi koji ulaze u takve projekte malo sumnjičavi prema Nušiću, jer nam se čini da je to na neki način prevaziđeno, ti vicevi i vrsta humora. Međutim, u ovoj predstavi sve funkcioniše besprekorno i naše "Sumnjivo lice" zaista ima neočekivani uspeh. Veliki ključ uspeha je reditelj Jagoš Marković koji napravi odlične predstave za koje se uvek traži karta više. Izvođenja se završavaju sa ovacijama kao na rok koncertu. Pogotovo zato što je tu jedna generacija mladih, ali i glumaca srednje generacije. Naravno, Jagoš je dobio sve najbolje moguće uslove za rad na ovoj predstavi, on ima dobru logistiku. U "Sumnjivom licu" igraju glumci koji svojim humorom prelaze rampu, tako da je predstava već postigla veliki uspeh.

* GLAS: Koje su se to stvari drastično promijenile na Balkanu od Nušića do danas?

SABLIĆ: Naša publika je godinama vaspitavana na toj tradiciji humora Branislava Nušića, posle toga je došao Dušan Kovačević, pa Nebojša Romčević, tu su i domaće televizijske serije Siniše Pavića, "Bolji život", "Srećni ljudi". Generacije su stasavale uz tu vrstu humora koja je izašla iz Nušićevog šešira. Zbog toga se naša publika smeje tom humoru prepoznajući sebe u likovima sa scene. Jagoš je predstavu "Sumnjivo lice" uobličio tako da je to neka nova poetika, gotovo bez dekora, sve je svedeno, u crno-beloj kombinaciji. Sa te strane je potpuno modernizovana predstava. Ali izgleda da se ključne stvari kod nas nisu promenile.

* GLAS: Kako ste kreirali lik Anđe, u kojoj mjeri je ona dobila neke nove začine?

SABLIĆ: Moja uloga je malo skrajnuta, Anđa je tu da pomaže i da razjasni lik Jerotija. U jednom trenutku u predstavi moja kćerka Marica me pita gde sam se u svoje vreme sastajala sa mladićima. Kada joj odgovorim: "To je bilo nešto drugo, sramota je da devojka izlazi iz kuće, a tavan je u kući, tu sam se ja sastajala sa mladićima". U prevodu, možeš u kući da vodiš ljubav, ali ne smeš da izlaziš iz kuće. Tu se publika cepa od smeha što je za mene bilo neočekivano, jer sam mislila da to moram da prevedem na jezik našeg vremena.

* GLAS: Slovite za najveću srpsku komičarku među glumicama. Je li komedija zaista žanr koji većina publike najviše voli i to očekuje pri posjeti pozorištu?

SABLIĆ: Publika se lepi za komediju. Bilo koji profil ljudi, intelektualci, akademici, srednjoškolci, svi traže nešto da se nasmeju. Ljudi se naljute ako im date besplatnu kartu za malo ozbiljnije predstave. Naravno da to nije dobro, jer ipak dramski teatar nosi jednu plemenitost koju komedija ne može nikada da donese. Takođe nosi lepotu i osećanja koji su neophodni našem narodu.

"Trst" i "Svlačenje"

* GLAS: Koje uloge Vas najviše zaokupljaju i da li ulazite u neke nove?

SABLIĆ: Igram predivnu ulogu u predstavi "Trst" u "Ateljeu 212". Reč je o ulozi koja mi veoma imponuje i raduje me što je sala puna na svakom izvođenju. U kratkom vremenskom razmaku uradila sam dve predstave, što nije primereno mojim godinama, da sa malo našalim na svoj račun. Stalno nešto radim, pa sam nedavno snimila malu ulogu u filmu "Svlačenje".

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.