Фото: Јелена Крстић за "Глас": Приоритети развој кадра и његовање публике
Репертоар нам је и даље базиран, углавном, на гостујућим представама, којих је до сада био велики број, али крајем маја, у оквиру Спасовданских свечаности, у сарадњи са општином Источно Ново Сарајево и Студиом "Театролог" представићемо премијерно публици представу "42 - Равнотежа једног анђела".
Рекла је ово за "Глас Српске" Јелена Крстић, вршилац дужности директора Народног позоришта Источно Сарајево, сумирајући утиске након године рада ове културне установе. Као примарни проблем Крстићева је истакла финансијски изазов, потребу за кадром, али да ће и даље предано радити на појачању интересовања публике.
- Народно позориште Источно Сарајево 23.5.2025. године прославило је свој први рођендан. До сада смо се публици представили са двије наше премијерне представе, у децембру 2024. год. "Стаклена менажерија!" Тенеси Вилијамса, а у мају прославили рођендан са представом "Тера инкогнита" Небојше Ромчевић. Успјеси се нижу, полако, али дешавају се. До сада имамо два споразума о сарадњи, са Градским позориштем Градишка и са Драмским академским позориштем из града Владимира, за јун планирамо још један споразум… Иза нас је фестивал "Љубица" Градишка, уједно и наш први фестивал на којем смо били и на којем смо примљени преко свих очекивања - рекла је Крстићева.
ГЛАС: Да ли позоришна публика у Источном Сарајеву по Вашој оцјени довољно прати позоришне представе?
КРСТИЋ: На развоју публике радимо, свакодневно. Могу рећи да већ сада имамо препознатљива лица у сали. То су људи који прате представе из мјесеца у мјесец. Сматрам да увијек може и више и боље, али то је процес који тражи вријеме, таленат и улагања…
ГЛАС: Шта су то приоритети овог позоришта на којима ћете истрајавати у наредном периоду?
КРСТИЋ: Приоритет је његовање публике. Већ сам споменула, акценат стављамо на развој и рад на стицању публике и истрајност у квалитетном репертоару, за свако старосно доба. У моменту када створимо снажну базу у публици, обавили смо највећи дио задатака.
ГЛАС: Који су проблеми са којима се ова установа суочава и који би требало да буду што прије отклоњени?
КРСТИЋ: Тренутно бих као примарни проблем истакла финансијски изазов, потребу за кадром, интересовање публике, ово су пратећи проблеми који се годинама рјешавају, кроје. С обзиром на то да смо тек једну годину на својим даскама, још имамо вољу и ентузијазам за боље сутра и сигурна сам да ћемо наћи рјешења за све надолазеће проблеме. Знали смо у шта се упуштамо, свјесни смо величине задатка, али знамо и да нећемо одустати у културној мисији која је пред нама.
ГЛАС: Каква је сарадња са другим позориштима, како у Републици Српској тако и у БиХ и шире? Судећи по првим гостовањима НПИС, направљени су значајни кораци према другим центрима позоришног живота.
КРСТИЋ: Сарадња са позориштима у Републици Српској за сада је одлична. Размјена представа је почела од јануара, са појединим позориштима по принципу представа за представу. Подржавамо се и дајемо прилику да што већи број публике види шта се ради и у другим позориштима. Свакако се ту налазе сва позоришта из РС (Народно позориште Републике Српске, Градско позориште Семберија, Градско позориште Градишка…). Што се тиче позоришта у БиХ за сада смо имали лијеп однос са Позориштем младих Сарајево и са Народним позориштем Сарајево. Ван граница БиХ смо сарађивали са позориштима из Републике Србије (Звездара театар, Народно позориште у Београду, Шабачко позориште, Сцена Маска, Народно позориште Ужице…), Црне Горе (Никшићко позориште, Херцегновско позориште), Русија (Академско драмско регионално владимирско позориште)…
ГЛАС: Које су представе и који театри, гледајући ретроспективно, најбоље прошли код публике у Народном позоришту?
КРСТИЋ: Издвојићу двије представе. Комад "Књига о Милутину" Звездара театра у протеклој години се нашао чак два пута на репертоару Народног позоришта Источно Сарајево и оба пута се тражила карта више. Звездара театар и глумац Ненад Јездић су на свом гостовању у Источном Сарајеву испраћени сузама и аплаузом, којег се не би постидјели ни много већи и значајнији позоришни центри. Просто речено, маестралан начин на који је Ненад Јездић пришао овој култној књизи и јако значајној теми којом се она бави никог не може оставити равнодушним. Друга представа је "Не дај се, генерацијо" Позоришта младих Сарајево.
ГЛАС: Ниједно позориште не може опстати од самофинансирања. Да ли надлежно министарство и друге институције довољно помажу овом Народном позоришту у односу на друга позоришта у Републици Српској и какав је однос?
КРСТИЋ: Сматрам да не треба поредити позориште које је у повоју са другим позориштима. Чињеница је да смо кренули од нуле и да немамо стални финансијски приход. Јако је изазовно опстати. Није лако, заиста. Министарство просвјете и културе је наша кровна кућа и од њих добијамо средства за програмски садржај. Довољно није, јер култура има своју цијену, како финансијску тако и у погледу труда, времена, знања и посвећености. Позоришни живот је захтјеван, од редитеља, глумаца, сценографа, техничке екипе… сви улажу много енергије, знања и ресурса да би једна представа угледала свјетло дана. Уз Народно позориште Источно Сарајево од самог почетка градње, формирања, па и сада, стоји град Источно Сарајево и општина Источно Ново Сарајево, што нам је кључно, јер нам је важан ослонац у средини у којој дјелујемо и стварамо.
ГЛАС: Поменули сте представу "42 - Равнотежа једног анђела", чија се премијера очекује 31. маја, а која је рађен са домаћим снагама.
КРСТИЋ: Јесте, то је свакако важан корак за наш театар. Комад је писао Зоран Тодоровић, умјетнички директор у Народном позоришту Источно Сарајево, по мотивима драме "Емигранти", драматурга Славомира Мрожека. Тодоровић је уједно и режисер, а у комаду играју талентовани глумачки тандем Марија Новаковић и Милан Димић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.