Јелена Кнежевић Сцена отворена за умјетнике специфичног израза

Стварање услова за развој културног тржишта и културних индустрија има доста позитивних страна и мислим да је то неминован процес. Мени су јако драги примери уметничких фестивала који остварују профит и тиме утичу на економски развој локалне средине.

Рекла је ово у интервјуу "Гласу Српске" извршни директор Битефа Јелена Кнежевић и додала да оно о чему треба водити рачуна јесте да се тиме не угрози део културне понуде који не може да опстане на тржишту.

- Мислим да је битно да се промишљеном културном политиком направи добар баланс. Велика је одговорност културних актера из непрофитног сектора да се изборе за своје интересе – рекла је Кнежевићева.

* ГЛAС: У априлу ће љубитељи театра имати прилику да погледају двије премијере у Битеф театру. Како сте дошли на идеју да управо представе "Ја и ти" и "Aлфа Бојс" ставите на ваш репертоар?

КНЕЖЕВИЋ: Представе које спремамо за април су јако добри примери садашње репертоарске политике Битеф театра. "Aлфа Бојс" је плесна представа израелског кореографа Гаја Вајцмана, коју ради са "Битеф данце цомпанџ". Идеја директора Битеф театра Јелене Кајго била је да се у оквиру театра оснује плесна компанија и да се репертоар профилише у правцу савременог плеса. То је био јако значајан потез, јер је тиме први пут омогућен континуирани развој савременог плеса у Србији у оквиру професионалног, градског позоришта. Након две године постигнути су значајни резултати, добили смо јако добре плесаче, као што су Страхиња Лацковић и Никола Томашевић, занимљиве представе страних кореографа као што су "Мирис цимета", "Отело", "Вољен", верну публику која је сензибилисана за праћење савременог плеса. С друге стране, "Ја и ти" је драмска представа која припада делу Битефовог репертоара који промовише експерименталне драмске форме. Битеф је сцена отворена за слободне уметнике специфичног ауторског израза који се баве независним истраживачким позоришним пројектима.

* ГЛAС: Каква је културна стратегија и идеја која прати концепцију овогодишњег Битефа?

КНЕЖЕВИЋ: Када данас размишљамо о Битефу, пре свега водимо рачуна да испратимо и препознамо сва значајна позоришна дешавања у свету и да их прикажемо домаћој публици и стручној јавности. Оно што је новина у концепцији овогодишњег Битефа јесте одлука селектора и менаџмента да ојачају позицију Битефа у региону, пре свега промоцијом нових аутора и експерименталних форми из регије. Јако добар пример пружиле су нордијске земље, које су се на међународном културном тржишту промовисале као део "нордијске културе". Мислим да то може да буде добар узор за земље на овим просторима.

* ГЛAС: С обзиром на веома значајну друштвену улогу Битефа, како се борите са потребом да се култура постави на тржишне основе? Да ли се и колико осјећају посљедице економске кризе?

КНЕЖЕВИЋ: Битеф јесте део "креативне индустрије", али онај њен део који не остварује профит. Заиста се не може очекивати од Битефа да се усмери на доминантно тржишно деловање и комерцијализацију програма, али се мора захтевати промишљена маркетиншка активност. На Битеф је доста утицала светска економска криза, а посебно криза јавних финансија у Србији. Финансијска анализа је показала да су буџетска средства која се издвајају за Битеф од само пре две године смањена за чак 50 процената, што је заиста велики шок. Свесни смо тога да је Битеф као део јавног сектора изгубио свој привилегован друштвени положај и да ћемо морати да повећамо удео средстава из других извора прихода како бисмо очували обим и квалитет програма.

* ГЛAС: Да ли и колико ваш буџет дозвољава и омогућава довођење врхунских представа на фестивал?

КНЕЖЕВИЋ: Последњих година, као што сам већ поменула, буџет је доста смањен. У појединим тренуцима је и сам опстанак фестивала био доведен у питање. Међутим, ни у једном тренутку селектори нису одустајали од принципа да се на рачун квантитета инсистира на квалитету и довођењу врхунских представа. Чини ми се да смо у томе доста успели. На Битефу се и даље могу видети врхунске представе, али зато, нажалост, нема довољно простора за експерименталне форме, храбре и смеле покушаје, откривање нових аутора, што је велика штета. Селектор Јован Ћирилов често нас подсећа да имамо простора да доведемо само представе које су за десетку. Наравно да се дешавало да трошкови представе коју желимо да доведемо буду већи од целокупног фестивалског буџета. То су премијерна, ексклузивна извођења која обично захтевају копродуцентско учешће и од таквих представа, нажалост, морамо у старту да одустанемо. Обично морамо да сачекамо годину-две, некад и више да бисмо довели такву неку представу по цени која је нама прихватљива.

Миливојевић

* ГЛAС: Шта је то што Вас покреће и даје Вам снагу да се вјешто хватате у коштац са свим проблемима који прате фестивал и посао умјетничког директора?

КНЕЖЕВИЋ: Оно што је значајно за Битеф јесте одличан тим младих људи који се специјализовао за рад у условима "кризног менаџмента". Ја сам са 24 године дошла на место извршног директора фестивала и за ове три године сам јако водила рачуна да задржим људе са којима радим. Мислим да је Битеф у организационом смислу успео да преживи кризу претходне две године управо захваљујући томе. Јако сам захвална претходном директору Никити Миливојевићу који је пуно утицао на моје пословне принципе. Оно што ме такође лично посебно мотивише на овом радном месту јесте развој Битефа у сфери културне дипломатије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.