Jelena Knežević Scena otvorena za umjetnike specifičnog izraza

Stvaranje uslova za razvoj kulturnog tržišta i kulturnih industrija ima dosta pozitivnih strana i mislim da je to neminovan proces. Meni su jako dragi primeri umetničkih festivala koji ostvaruju profit i time utiču na ekonomski razvoj lokalne sredine.

Rekla je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" izvršni direktor Bitefa Jelena Knežević i dodala da ono o čemu treba voditi računa jeste da se time ne ugrozi deo kulturne ponude koji ne može da opstane na tržištu.

- Mislim da je bitno da se promišljenom kulturnom politikom napravi dobar balans. Velika je odgovornost kulturnih aktera iz neprofitnog sektora da se izbore za svoje interese – rekla je Kneževićeva.

* GLAS: U aprilu će ljubitelji teatra imati priliku da pogledaju dvije premijere u Bitef teatru. Kako ste došli na ideju da upravo predstave "Ja i ti" i "Alfa Bojs" stavite na vaš repertoar?

KNEŽEVIĆ: Predstave koje spremamo za april su jako dobri primeri sadašnje repertoarske politike Bitef teatra. "Alfa Bojs" je plesna predstava izraelskog koreografa Gaja Vajcmana, koju radi sa "Bitef dance compandž". Ideja direktora Bitef teatra Jelene Kajgo bila je da se u okviru teatra osnuje plesna kompanija i da se repertoar profiliše u pravcu savremenog plesa. To je bio jako značajan potez, jer je time prvi put omogućen kontinuirani razvoj savremenog plesa u Srbiji u okviru profesionalnog, gradskog pozorišta. Nakon dve godine postignuti su značajni rezultati, dobili smo jako dobre plesače, kao što su Strahinja Lacković i Nikola Tomašević, zanimljive predstave stranih koreografa kao što su "Miris cimeta", "Otelo", "Voljen", vernu publiku koja je senzibilisana za praćenje savremenog plesa. S druge strane, "Ja i ti" je dramska predstava koja pripada delu Bitefovog repertoara koji promoviše eksperimentalne dramske forme. Bitef je scena otvorena za slobodne umetnike specifičnog autorskog izraza koji se bave nezavisnim istraživačkim pozorišnim projektima.

* GLAS: Kakva je kulturna strategija i ideja koja prati koncepciju ovogodišnjeg Bitefa?

KNEŽEVIĆ: Kada danas razmišljamo o Bitefu, pre svega vodimo računa da ispratimo i prepoznamo sva značajna pozorišna dešavanja u svetu i da ih prikažemo domaćoj publici i stručnoj javnosti. Ono što je novina u koncepciji ovogodišnjeg Bitefa jeste odluka selektora i menadžmenta da ojačaju poziciju Bitefa u regionu, pre svega promocijom novih autora i eksperimentalnih formi iz regije. Jako dobar primer pružile su nordijske zemlje, koje su se na međunarodnom kulturnom tržištu promovisale kao deo "nordijske kulture". Mislim da to može da bude dobar uzor za zemlje na ovim prostorima.

* GLAS: S obzirom na veoma značajnu društvenu ulogu Bitefa, kako se borite sa potrebom da se kultura postavi na tržišne osnove? Da li se i koliko osjećaju posljedice ekonomske krize?

KNEŽEVIĆ: Bitef jeste deo "kreativne industrije", ali onaj njen deo koji ne ostvaruje profit. Zaista se ne može očekivati od Bitefa da se usmeri na dominantno tržišno delovanje i komercijalizaciju programa, ali se mora zahtevati promišljena marketinška aktivnost. Na Bitef je dosta uticala svetska ekonomska kriza, a posebno kriza javnih finansija u Srbiji. Finansijska analiza je pokazala da su budžetska sredstva koja se izdvajaju za Bitef od samo pre dve godine smanjena za čak 50 procenata, što je zaista veliki šok. Svesni smo toga da je Bitef kao deo javnog sektora izgubio svoj privilegovan društveni položaj i da ćemo morati da povećamo udeo sredstava iz drugih izvora prihoda kako bismo očuvali obim i kvalitet programa.

* GLAS: Da li i koliko vaš budžet dozvoljava i omogućava dovođenje vrhunskih predstava na festival?

KNEŽEVIĆ: Poslednjih godina, kao što sam već pomenula, budžet je dosta smanjen. U pojedinim trenucima je i sam opstanak festivala bio doveden u pitanje. Međutim, ni u jednom trenutku selektori nisu odustajali od principa da se na račun kvantiteta insistira na kvalitetu i dovođenju vrhunskih predstava. Čini mi se da smo u tome dosta uspeli. Na Bitefu se i dalje mogu videti vrhunske predstave, ali zato, nažalost, nema dovoljno prostora za eksperimentalne forme, hrabre i smele pokušaje, otkrivanje novih autora, što je velika šteta. Selektor Jovan Ćirilov često nas podseća da imamo prostora da dovedemo samo predstave koje su za desetku. Naravno da se dešavalo da troškovi predstave koju želimo da dovedemo budu veći od celokupnog festivalskog budžeta. To su premijerna, ekskluzivna izvođenja koja obično zahtevaju koproducentsko učešće i od takvih predstava, nažalost, moramo u startu da odustanemo. Obično moramo da sačekamo godinu-dve, nekad i više da bismo doveli takvu neku predstavu po ceni koja je nama prihvatljiva.

Milivojević

* GLAS: Šta je to što Vas pokreće i daje Vam snagu da se vješto hvatate u koštac sa svim problemima koji prate festival i posao umjetničkog direktora?

KNEŽEVIĆ: Ono što je značajno za Bitef jeste odličan tim mladih ljudi koji se specijalizovao za rad u uslovima "kriznog menadžmenta". Ja sam sa 24 godine došla na mesto izvršnog direktora festivala i za ove tri godine sam jako vodila računa da zadržim ljude sa kojima radim. Mislim da je Bitef u organizacionom smislu uspeo da preživi krizu prethodne dve godine upravo zahvaljujući tome. Jako sam zahvalna prethodnom direktoru Nikiti Milivojeviću koji je puno uticao na moje poslovne principe. Ono što me takođe lično posebno motiviše na ovom radnom mestu jeste razvoj Bitefa u sferi kulturne diplomatije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.